Šta SPC može da uradi povodom crnogorskog Zakona?

SPC na raspolaganju ima i mogućnost obraćanja Zaštitniku ljudskih prava i sloboda, kao i ponošenje inicijative Ustavnom sudu Crne Gore za osporavanje ustavnosti zakona, naveo je on

Ugovorom sa Vladom Crne Gore, Srpska pravoslavna crkva mogla bi da sporazumno pokuša da zadrži deo svojih manastira i crkava, kaže advokat Milenko Radić u razgovoru za Tanjug o mogućnostima koje SPC ima nakon što od srede, 8. januara, počne primena Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnog položaju verskih zajednica.

Ovaj Zakon, kako je naveo, omogućava državi Crnoj Gori da oduzme imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), tako što će u narednih godinu dana državni organi popisati imovinu SPC i upisati je u katastar prava na imovini u korist države.

Preporučujemo

Radić će, inače, podneti Ustavnom sudu Crne Gore inicijativu za ocenu ustavnosti ovog Zakona.

Zbog toga bi, kako je rekao, pored protesta i političkih aktivnosti u Crnoj Gori i inostranstvu, SPC najpre trebalo da insistira na zaključenju Ugovora sa Vladom, jer bi na taj način mogla da dogovori baš sva otvorena pitanja.

Takođe, SPC na raspolaganju ima i mogućnost obraćanja Zaštitniku ljudskih prava i sloboda, kao i ponošenje inicijative Ustavnom sudu Crne Gore za osporavanje ustavnosti zakona, a to mogu da učine i pet poslanika crnogorskog parlamenta.

Na kraju, kako je rekao, SPC će moći da se obrati i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Ukazujući da je imovina SPC u Crnoj Gori tretira kao imovina bez vlasnika, Radić je naveo da katastar o vođenju postupka upisa neće ni obaveštvati SPC.

- Tek kada katastar upiše tu imovinu u korist države, obavestiće SPC o tom upisu (kao zainteresovano lice), ostavljajući joj rok od 30 dana da pokrene upravni spor protiv odluke o upisu - naveo je advokat.

- SPC tužbom može da traži od Upravnog suda da se ta odluka poništi i moraće da dokazuje da je imovina njena, tako što će, po novom Zakonu, dokazivati da je imala - ne faktičko vlasništvo, nego neko uknjiženo vlasništvo do 1. decembra 1918. godine - rekao je Radić, ističući da je to "nemoguće".

Zbog toga će najveći broj upravnih sporova biti okončan na štetu SPC, smatra Radić, uz obrazloženje da su ti objekti i zemljišta bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine ili da SPC nije pružila "valjane dokaze", o pravu svojine na njima.

Međutim, kako je dodao, pozitivni ishodi se mogu očekivati u slučajevima u kojima crkva dokaže da je od 1918. godine do 8. januara 2020. izgradila neki objekat i na taj način stekla svojinu ili pak da je svojinu stekla održajem.

Advokat veruje da će se država Crna Gora pozivati i na Opšti imovinski zakonik Valtazara Bogišića, tako što će tvrditi da je pre 1918. godine država bila vlasnik celokupne imovine, te da crkva nije imala vlasništvo.

U to vreme, kako je ukazao, upotrebljavao se izaraz "korišćenje", ali ova vlast u Crnoj Gori taj izraz neće prihvatiti.

- Država će, u skladu sa ovim Zakonom, oduzimati manastir po manastir, crkvu po crkvu, jer je svaki od tih objekata celina za sebe - ima svoj broj, katastarsku parcelu i za svaki će se donositi pojedinačna odluka - naveo je advokat.

Zbog toga očekuje da se vodi više od 600 postupaka, te da će se prilikom upisa u katastar krenuti od najznačajnijih objekata za crkvu i građane, kako bi se videle i procenile društvene reakcije.

Po okončanju upravnih sporova, u slučaju nezadovoljavajućih odluka, SPC će imati mogućnost da se obrati Ustavnom sudu Crne Gore u pojedinačnim slučajevima, mada će se taj sud već izjasniti o samom zakonu, naveo je Radcih.

Možda će, kako je dodao, u neki slučajevima sudovi čak i prihvatiti žalbe SPC da ne bi ispalo kako se sve oduzima, ali to će prema mišljenju Radića, biti manje važni objekti.

U svakom slučaju, smatra da je ovaj Zakon preteča stvaranju crnogorske crkve, te da će država polako uzimati imovinu od SPC i na razne načine pritiskati vernike i sveštenstvo u Crnoj Gori da se distanciraju od Srbije.

- To će verovatno činiti promenom imena - tako da vise neće biti SPC nego samo ''pravoslavna crkva'', pa će se na ''pravoslavnu'', u povoljnom trenutku, dodati ''crnogorska''. Neke starešine SPC će umreti u međuvremenu, pojaviće se neke nove... -naveo je Radić.

Podsetio je da se posle II svetskog rata rata u Crnoj Gori oko 90 odsto građana izjašnjavalo da su Srbi, dok se taj procenat sada sveo na 29 odsto.

Radić je najavio da će 8. januara, kada počne primena Zakona, podneti Ustavnom sudu Crne Gore inicijativu za ocenu ustavnosti spornih odredbi Zakona, tražeći od suda da utvrdi da su oni suprotni Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

- Konvencija ima u Crnoj Gori obavezujući karakter i ona se primenjuje pre bilo kojih drugih crnogorskih propisa - naglasio je advokat.

(Telegraf.rs/Tanjug)