Mićo iz Kraljeva nikad ne vraća kusur kupcima badnjaka: Zna se šta je staro verovanje, ne kršim ga!

Ni vreme, ni bilo koja obaveza u seoskom domaćinstvu Miću ne predstavljaju prepreku da se uoči Božića sa svojim badnjacima ne susretne sa stotinama Kraljevčana

Čim prođe Nova godina 50-godišnji Mićo Belaćević Beli, vredni domaćin iz Pekčanice kod Kraljeva, zaposedne s badnjacima Trg Svetog Save, ispred hrama Svete Trojice u Kraljevu. Na stotine ukrašenih većih i manjih hrastovih grana i cerića popularni pekčanički prodavac badnjaka s ukusom i pažnjom rasporedi na ogradu crkvene porte dajući hramu još lepši i mističniji izgled, naročito noću.

Pored badnjaka su poređane i ostale božićne relikvije i simboli: ikonice, vrećice s kukuruzom, drenove grančice uvezane crvenim koncem, saksije sa tek proklijalom pšenicom, venčići od slame i drugi prateći božićni ukrasi.

Preporučujemo

Ni vreme, ni bilo koja obaveza u seoskom domaćinstvu Miću ne predstavljaju prepreku da se uoči Božića sa svojim badnjacima ne susretne sa stotinama Kraljevčana koji ga svake godine na istom mestu strpljivo čekaju da baš od njega kupe sveto drvo jer, kako tvrde, ono im zaista donosi sreću.

- Za trideset godina nikada nisam izneverio svoje mušterije. A bilo je dana kad su od jakog mraza pucali i drvo i kamen, smetovi snega dostizali i dva metra visine te je bio pravi podvig izaći na Jajinac, brdo na 800 metara nadmorske visine, i naseći dovoljne količine hrastovih i cerovih grana. Koliko je tek bilo muke po takvim uslovima spustiti badnjake do traktora i prevesti ih do grada - priča Mićo, ili badnjačar Beli kako ga zove većina prijatelja i poznanika.

Badnjaci nemaju cenu - plaća se u skladu sa mogućnostima

On kaže da ima i onih koji sa sela dolaze kod njega po badnjake. Pleni ih, veli zadovoljno, vedrim raspoloženjem, smirenošću, prigodnom božićnom molitvom i spremnošću da svakome izađe u susret i u svakoj prilici. Cenu badnjaka nikada nije određivao, već ju je ostavljao volji i mogućnostima svojih kupaca.

- Upoznao sam na hiljade ljudi, znam njihove materijalne mogućnosti i mnogima sam sveto drvo, koje svaka pravoslavna kuća treba da ima, poklanjao. Da ne bi ni na koji način stekli utisak da ih sažaljevam, ili,ne daj bože ponižavam, govorio sam im u takvim prilikama da su bili srećne ruke da izaberu onaj badnjak koji sam tog dana davao na poklon - dodaje Beli.

Pored badnjaka pekčaničkog domaćina uvek se nađe flaša dobrog vina ili stare dobre prepečenice iz njegovog podruma kojim se ponudi svaki prolaznik, ne samo mušterija. Na licu mesta mogu se čuti najlepše i najuzvišenije zdravice koje je čuo i zabeležio od brojnih prijatelja i koje mu dobro dođu da i na taj način svakome čestita i poželi srećan Božić.

- Samo vodim računa da ne vraćam kusur od prodatih badnjaka iako bi mnogi na razne načine i veštim izgovorima hteli da dođu do tog novca jer, po verovanju, on donosi dobar berićet.

- Za takve uvek u drugom džepu držim novac koji nije ni u kakvoj vezi s badnjacima i prodajom, te im tako doskočim jer i ja duboko verujem u stare običaje i navike. Ipak svaka se priča ovde ispred hrama Svete Trojice završava dogovorom i u dobrom raspoloženju -radosti i veselju, kako i nalaže naša vera i naš najveći praznik - zaključuje pekčanički badnjačar.

(Telegraf.rs/RINA)