Badnjak ne mora biti velik, ali se obavezno spaljuje. Jedna stvar koju mnogi rade je skrnavljenje
Cene badnjaka su od 50 pa do 300 dinara
Novogodišnju atmosferu na ulicama Bogatića brzo je zamenila - božićna. Prodavci su na improvizovanim tezgama zadržali samo pirotehniku, a lampione zamenili grančicama hrasta, slamom, pšenicom, venčićima i ostalom božićnom dekoracijom.
Badnjak, simbol drveta kojim su pastiri u pećini grejali Hrista po rođenju, prema običaju seče se u šumi na Badnji dan, ali ga mnogi nabavljaju na pijacama i kod uličnih prodavaca još danas. Cene su šarolike, a zavise od veličine.
- Ovi najmanji su 100, a najveći koštaju 200 i 300 dinara. Jutros sam izneo i prodaja još nije tako dobra, valjda će sutra i u ponedeljak biti bolje - priča Miroslav dok cupka na jutarnjem mrazu.
Dilemu koji badnjak izabrati razrešila je prodavačica na trotoaru ispred crkve, koja kaže da se najbolje prodaju najmanji, koji koštaju svega 50 dinara.
I sveštenici smatraju da je nevažno da li će se u kuću na Badnje veče uneti mali ili veliki badnjak ili kako mnogi praktikuju samo grančica.
Sveštenik Ivan Polić smatra da je važno da se ispoštuju običaji i simbolika, a ne koliki je badnjak.
- Danas se živi drugačije i u brojnim kućama se ne loži vatra, pa je zato praktičnije uneti malu grančicu koja može da se spali. U našoj crkvi na Badnje veče uvek podelimo male grančice koje ljudi odnesu svojim kućama. Ima, međutim, ljudi koji gledaju samo da je badnjak veliki, a kada proslave Božić ne znaju gde će sa njim pa ga bace na smetlište ili u kontejner - kaže sveštenik Ivan Polić.
Sveštenik smatra da je skrnavljenje božićnog obeležja i kada se njime okite branici i retrovizori automobila, što rade mnogi, a najčešće mladi ljudi.
- Nije u duhu tradicije da badnjak šibaju hladnoća, kiša, vetar ili snega jer on simboliuje upravo suprotno, odnosno slanje toplote Hristu. Zato ga u svakom slučaju, posle Božića treba zapaliti, što nije greh - dodao je Polić.
(D. Grujić)