Slađa (19) se u Americi bori sa opakom bolešću: Između terapija obilazi gradove i svima daje snagu

Vreme u tuđini provodi sa tetkom, za koju je posebno vezana

Devojčurak od tek 19 godina proteklu 2019. godinu je gotovo u celosti provela u tuđini. Sad već davnog 9. februara prošle godine, stigla je u grad Memfis u Tenesiju (SAD) i tamo počela da se leči. Za razliku od vršnjaka koji se put Amerike otisnu zahvaljujući nekom Vork end travel (Work and travel) programu tražeći jedno turističko iskustvo, Slađana Stojkov obrela se u SAD u borbi za svoj život.

U novembru 2018. godine suočila se sa velikim problemom, tada se činilo - nerešivim. Provela je mesec dana u novosadskoj bolnici zbog navodne leukemije koju nije imala.

Preporučujemo

- Loše iskustvo imam sa lekarima u Srbiji. Oni nisu hteli ni da probaju da me leče, bukvalno su me otpisali. Bilo je situacija kad nisu ni kesu trombocita hteli da mi daju, a ne nešto više - počinje priču čiji je zaplet uzela u svoje ruke.

Njena tetka se informisala putem interneta o mogućnostima lečenja u inostranstvu. Tu je pronašla dečju istraživačku bolnicu u Memfisu i onda se sa njom uputila pravo tamo - preko okeana, u zemlju kojom njena noga ranije nije kročila.

- Za tetku sam baš vezana. Ja sam htela da ona krene sa mnom - kaže za Telegraf.rs dodajući da ih povremeno posećuje i druga očeva sestra koja živi u Čikagu, ali da su joj u poseti bili i roditelji.

Tu u Memfisu dobila je svoj tim kojeg čine lekar, specijalizant i medicinska sestra, kao i dijagnozu - alveolarni rabdomiosarkom, tumor mišićnog tkiva. Lečenje je moglo da počne!

- Terapije sam uglavnom dobro podnosila. I lečenje je do sad išlo po planu - otkriva nam uz dodatak da se oseća dobro i podatak za koji se najviše interesujemo: - Hemoterapiju sam završila. Čekamo rezultate snimanja u januaru, pa ćemo da vidimo. Ako nema znakova bolesti i sve bude dobro, nadam se da ću doći kući.

Ipak, ovde sledi i jedna neočekivana infomacija, iznenađenje. Slađa ima planove da se vrati u rodno Novo Miloševo kraj Novog Bečeja u Banatu, ali u posetu.

- Vratiću se posle lečenja da vidim roditelje, drugare. Ali ću ovde nastaviti školovanje. Kada sam došla ovde, ostalo mi je još jedno polugodište da završim. Profesori su mi izašli u susret i slali su mi gradivo. Ja sam ovde učila i polagala odavde - otkriva i dokle je stigla i kuda se usmerila i kako joj ide.

- Položila sam sve sa svim peticama - kazala nam je ova neustrašiva devojka.

Kaže da je lečenjem u inostranstvu zadovoljna. Tokom proteklih 11 meseci ona se lečila u Americi, ali i živela svoj život. Za to kratko vreme pobraja i velike doživljaje.

- Način lečenja je ovde drugačiji. Doktori se trude ovde da pacijenti, koliko je to moguće, žive normalnim životom. Kad primim terapiju, puste me iz bolnice. I onda sam, u zavisnosti od toga kako se osećam, imala slobodnog vremena - kaže uvodeći nas ukratko u priču koja sledi.

Upoznala je najboljeg strelca Svetskog prvenstva u košarci, srpskog reprezenativca Bogdana Bogdanovića. Tamo u Americi našla se dva Srbina, pozdravila se, nasmejala u objektiv, da bismo mi sa ove strane okeana, u dane praznika mogli da pročitamo neki ovakav tekst.

Srećna je i što je upoznala Memfis, išla u Nešvil, videla tamošnju pravoslavnu crkvu... Još samo da nastavi da kroji svoju budućnost onako kako je zamislila - uspešno, kao pravi odlikaš, i sa osmehom kojeg, fotografije svedoče, ne skida sa lica!

(B. Petrović)