Šetali smo najtužnijom ulicom u Nišu: U svakom komadu ovog tereta, oni vide svoje parče hleba
U Mramorskoj ulici formiralo se čitavo naselje, a njegovi stanari rade ono što najbolje mogu
Duž blatnjave ulice poređane su olupine automobila, špartaju bicikli sa prikolicom, a obilaze ih kamioni gradske čistoće. Tako izgleda najsiromašnija niška ulica...
Preporučujemo
Ko ima donese, ko nema odnese: "Kuke dobrote" u hladnim danima pomažu siromašnima
Zbog siromaštva je hteo da napusti gimnaziju: Da je to uradio, sad ne bi nosila ime po njemu
Između stovarišta, oronulih udžerica i naherenih taraba, izdiže se visoka narandžasta ograda, kao zatvorska - ona objekte JKP "Medijana" odvaja od ostatka naselja.
U Mramorskoj ulici formiralo se čitavo naselje, a njegovi stanari rade ono što najbolje mogu - svojim rukamam skupljaju otpad koji, kada se skupi, ima neku vrednost na tržištu sekundarnih sirovina.
Pravi geto, favela, slika pred kojom zatvaramo, a ipak, deo realnosti našeg života.
Ulicom prolazi jedan momak, čini se - nem, krvave odeće. Na čelu mi zgrušena krv, rana koju je noćas zadobio - da li u tuči, krađi ili kakvoj nezgodi. Očito, niko se nije našao ni da mu je očisti.
Za njim karavan bicikala, ali "teretnih", na čijim se prikolicama ređa smeće.
Ali, svi su radi da zastanu kad ih zaustavite, da odgovore na pitanja, upute vas ili pomognu.
Mi smo u ovu ulicu zalutali, kratko smo se zadržali i izašli sa gorkim utiskom koju surova realnost ostavlja na nas.
Zagledali smo se u gvožđuriju, stara, zaboravljene "jugiće" i "kečeve", odavno otpisane točkove i staro gvođže.
Svaki kilogram ovog tereta, koji ovi ljudi prenose i golim rukama, sve ovo što obilazimo i od čega želimo što pre da se udaljimo, njima će danas doneti jedan topli obrok na stolu. Ili, makar, komad svežeg hleba.
(M. B.)