Pirot je utočište retkih ptica: U ovom gradu ima i onih vrsta koje se sreću jednom u nekoliko godina

Stručnjaci kažu da je pirotski kraj jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u Srbiji

U Srbiji je od druge polovine 19.veka registrovano oko 360 vrsta ptica u Srbiji. Interesantan je podatak da barem 170 vrsta boravi na malom prostoru u Pirotu, što je 62 odsto svih vrsta ptica i našoj zemlji. Ornitolog Ivan Medenica deceniju i po je istraživao vrste i broj retkih ptica u Pirotu i došao do veoma interesantnih podataka, koje je pretočio u knjigu "Ptice Pirota".

Ušati gnjurac i kudravi pelikan spadaju u retke vrste ptica koje se na prostoru Srbije sreću jednom u nekoliko godina. One su dve od 170 vrsta koje borave na kompenzacionom bazenu Hidroelektrane Pirot.

Preporučujemo

Ornitolog Ivan Medenica objašnjava da - iako nije gnezdilište već stanište - ovo mesto izuzetno odgovara pticama.

- Upravo režim rada Hidroelektrane Pirot je taj koji omogućava stalni dotok hranljivih materija koje se ovde talože u obliku finog mulja, i u tom finom mulju se razvijaju i biljke kojima se ove ptice hrane - pre svega mislim na patke koje pasu ovu travu, ali i druge vrste ptica - to su ptice šljukarice koje se hrane crvićima i različitim sitnim račićima koji žive u tom mulju - kaže Ivan Medenica, ornitolog, autor knjige "Ptice Pirota".

Stručnjaci kažu da je pirotski kraj jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u Srbiji, jer se nalazi u središnjem delu Balkanskog poluostrva.

- Tu su uticaji Mediterana, uticaj sa severa,tako da se tu prepliće i klima... različiti uticaji. A osim toga i podloga - pedologija i geomorfologija izuzetno pogoduju razvoju različitog biljnog i životinjskog sveta - ističe Danko Jović, rukovodilac kancelarije Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Nišu.

Interesantan je podatak da ptice koje borave na kompenzacionom bazenu, kasnije odlaze na Arktik, a gnezde se u centralnosibirskim tundrama. Zato je važno ne narušiti im stanište, iako je ono deo režima Hidroelektrane Pirot.

- Nama ni na koji način one ne smetaju svojim postojanjem, možemo bukvalno samo da unapredimo njihovo postojanje i njihovo dalje naseljavanje - naglašava Ljubomir Stojanović, direktor HE Pirot.

Ovaj mali prostor od samo 26 hektara, jedini je u Srbiji, gde je uočena i pustinjska grmuša, i to će verovatno biti povod za dalja naučna istraživanja.

(Telegraf.rs/ RTS)