Komentarisali Srpkinju uhapšenu u Beču, pa otkrili da od naših u tuđini "beže k'o đavo od krsta"

"Ljudi, ne verujte nikome, preko je pakao ako nemaš najrođenijeg da ti se nađe, ostalo je sve da se ne ulazi u priču", pisali su ljudi

Nakon što je redakcija Telegraf.rs objavila priču o Srpkinji koju su sa lažnom ličnom kartom uhapsili u Beču, mnogi su ovoj devojci pružili reči utehe, drugi su je kritikovali što nije bila svesnija svojih postupaka, dok su treći tvrdili da su slične stvari doživeli u toj ili u drugim zemljama EU.

Lično su se, kako kažu, suočavali sa nespremnošću naših ljudi u svetu da pomognu jedni drugima, ali i sa svim negativnim stranama rada na crno, kojih možda nismo svesni kada nam pare dođu u ruke, ali koje nas, nakon samo nekoliko godina, sačekaju iza ćoška.

Preporučujemo

- Ja sam u Parizu. Ovde ko zna koliko miliona ljudi radi na crno bez problema. Pao sam 2015. godine, ali za nešto drugo. Kod mene u stanu su našli falš dokumenta i ništa. Ovde te za falš dokumenta terete samo ako imas francuska falš dokumenta, za druge ne, samo ti oduzmu. I evo, i dan danas radim bez papira.

Uglavnom, ako radiš pošteno nikada, ali nikada nećeš imati problem. A o ljubomori naših ljudi ne želim ni da pričam, ako malo više zarađuješ i ide ti na bolje, živog bi te pojeli od ljubomore.

Bežim od naših k'o đavo od krsta. Od naših mi nikada niko nije pomogao, iako je mogao, samo mi je odmogao. Kada dođete budite spremni da se sami borite, ne tražite pomoć od naših jer neće biti dobro ni malo. A da treba da se beži iz Srbije, treba, ipak se ovde lakše živi (finansijski).

- Ni sa njihovom platom ne možeš da živiš tamo, nego moraš da radiš više poslova, plaćaš stan i sve i svašta i ovde moraš da zasučeš rukave i radiš dva posla, a sem toga, ako nisi rođen tamo i ako ti nije familija tamo, treba da prođeš pakao.

Vuci se po blatu nekoliko godina, bez imalo ponosa u sebi, da bi nešto uradio i opet, sredi papire da bi ostvario osnovna ljudska prava, a to možeš samo na dva načina: brakom i da te neka firma uzme k'o regularnog radnika i ostvari ti radnu dozvolu.

- Ja sam slično prošla sa porodičnom "drugaricom" mojih roditelja koja me je sama molila da dođem, a posle ni posla, ni stana. Sedela sam k'o budala i ponekad radila tj. čistila i čekala jedan restoran da me pozove, jer su mi to obećavali. Stan niko nije hteo da mi izda jer nemam papire... Posle tri meseca sam se vratila i ljubila zemlju.

Najgori ljudi su svuda naši ljudi, ako želite da u bilo čemu da uspete, samo se klonite naših, i bez proverene firme iz Srbije koja vodi radnike i nalazi posao ne idite nikuda. P.S. preko Fonda za razvoj otvorila sam radnju za izradu ručnih radova i mogu vam reći super mi je, dušu đavolu prodala nisam.

Ljudi, ne verujte nikome, preko je pakao ako nemaš najrođenijeg da ti se nađe, ostalo je sve da se ne ulazi u priču.

- Draga moja, i ja sam dosla u "obećanu zemlju" isto kao i ti... Prodala me prijateljica koja me je i dovela u Beč. Na sreću, imala sam dobre austrijske prijatelje koje sam stekla kroz posao i oni su mi pomogli oko vize.

Sada vec 5 godina imam vizu i slobodno dišem.. A tu, (ne) prijateljicu ne želim da vidim nikada u životu više. Tebe su prodali tvoji "prijatelji" od ljubomore što si ipak uspela da se izboriš. Ne padaj duhom, probaj ponovo u Nemačku... Bog štiti dobre ljude, glavu gore i samo NAPRED!

- Mene su Grci deportovali 2001. godine, a imao sam urednu vizu, jer sam vozio Rumunku u neki gradić. Nju su uhapsili, jer nije imala vizu i tako nas uhapsili i dobih zabranu ulaska u EU do 2012. godine. A za Grčku do 2021. godine. Ludilo! Srbija je zakon!

- Radim u Beču 10 godina na crno, a ko hoće da radi u kafićima, bolje da ne dolazi, jer je "na izvol'te" i dobiće zabranu najmanje 3 godine.

Za sve one koji su se hvalili radom na crno, jedan komentar je, nadajmo se, bio otrežnjujuć! Poslovica koja se u njemu spominje možda se nekada odnosila na zabavu, bezbrižnost i lake ljubavi, ali je u našem vremenu dobila sasvim drugo značenje.

- Na crno raditi - nemaš ništa ni socijalno, ni penzijsko, osim to malo novca koje potrošiš, a posle niti imaš novca, niti imaš radnog staža za penziju, a godine prolaze, jer nećeš biti uvek mlad.

Tako je i u Srbiji, Bosni znam jedan deo mojih poznanika koji rade na crno i kažu da im je lepo. Da, lepo im je dok su zdravi, a kad ostariš i bolestan si, onda izlaze tekstovi u medijima "Pomozi državo, pomozite dobri ljudi". Ima jedna poslovica "pitaće te starost gde ti ode mladost".

(Telegraf.rs)