Od "nebeskog naroda" do naroda koji ne razume šta čita: Šta je o srpskom školstvu otkrio PISA test
Kao zaključak PISA testa, stručnjaci navode poražavajuću činjenicu da je skoro 40 odsto odraslih u Srbiji funkcionalno nepismeno
Srbija je na PISA testiranju sprovedenom 2018. godine zauzela 45. mesto. Od one krilatice kako su Srbi "nebeski narod" došlo se do toga da ni reforme u prosveti ne mogu da u kratkom roku utiču da se na svetskoj skali naša omladina izdigne iznad ostalih. Za to će, izgleda, biti potreban duži period osim ukoliko ne posegnemo za receptom koji je Estoniju za kratko vreme vinuo u sami vrh obrazovanja.
A zašto je to tako?
"Telegraf.rs" razgovarao je sa stručnjacima iz oblasti obrazovanja na temu rezultata sprovedenog testa, šta nam ona pokazuju i gde su srpska deca u odnosu na onu iz ostatka sveta.
Na listi je rangirano 79 država ili entiteta. Zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti rešavalo je prošle godine oko 8.000 petnaestogodišnjaka iz 222 škole širom Srbije.
- U odnosu na 2012. godinu beleži se pad rezultata za 7 poena i to u najudarnijoj oblasti PISA testa, a to je čitanje i razumevanje istog, sa 446 bodova, pali smo na 439 i to ukazuje na funkcionalnu nepismenost petnaestogodišnjaka u Srbiji, što je zabrinjavajuće. U tu kategoriju testa spada stvarno razumevanje teksta, prirode teksta, a samo 2 odsto učenika je tu pokazalo pozitivne rezultate - navodi Ivan Ivić, kreator Strategije obrazovanja.
Ivić je objasnio da PISA nije samo ispitivanje učenika o znanjima stečenim u školi, već se ispituje šta sve oni znaju i mogu u uzrastu od 15 godina, odnosno prvom razredu srednje škole.
- Dodatno zabrinjava što to testiranje nije bazirano na tome koliko je ostvario školski program, već koliko naša deca znaju u celini. Čitanje je osnovna sposobnost pismenosti, tu se podrazumeva da osoba zna da čita udžbenik, novine, politički proglas i najvažnije: da ga razume. Srbija je prema ovim rezultatima na nivou 2, što dalje implicira da su ti đaci, pročitavši tekst, jedva uspeli da izvuku poneku informaciju, bez kompletne smislenosti teksta - kaže za "Telegraf.rs" Ivić.
Kao zaključak PISA testa, Ivić navodi poražavajuću činjenicu da je skoro 40 odsto odraslih u Srbiji funkcionalno nepismeno.
- Ako se ovim podacima dodaju i oni koji nisu završili osnovnu školu i nisu uključeni bili u ovo testiranje, dobijamo strašan podatak, a to je da je skoro polovina odrasle nacije ove zemlje funkcinalno nepismeno. Sa tim podatkom treba da se zapitamo kakvi su to građani, roditelji, preduzetnici. Kako ćemo sa takvim narodom da se razvijamo u oblasti privrede, kulture, tehnologije, društveno-socijalnim sferama - naveo je Ivić.
Kako smo stigli do pismenog sunovrata?
Prema rečima naših sagovornika do ovog sunovrata došlo se velikim propustima u obrazovanju, ali i slabom radu sa mladima.
- Dovde smo došli potcenjivanjem znanja, poklanjanjem ocena, učenjem napamet. Mediji takođe malo dopirnose obrazovanju. Zastupljeno je čuveno "bubanje", kada se nauči napamet lekcija, a učenik ništa nije razumeo i dobije visoku ocenu - rekao je Ivan Ivić.
Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da je ovaj test važan zbog toga što se tu ogleda naš položaj u odnosu na svet.
- Rezultati koji su danas predstavljeni pokazuju realnu situaciju u srpskom obrazovanju, koje nije na dobrom putu. Žao mi je što smo stalno u nekim reformama, a one ne daju rezultate - kaže Janković i dodaje da to o našoj deci govori da ih mi učimo da funkcionišu na jedan način, a svet odavno to radi na sasvim drugi način.
- Suštinu svega bih objasnila ovako: vi imate utakmicu u kojoj decu učite da igraju fudbal, a onda ih gurnete da plivaju i igraju vaterpolo.
- Svet želi da deca imaju praktična znanja, a nama je i dalje važnije znanje radi znanja. Mi još imamo glomazne planove i programe, malo prakse. Kada deci govorimo o hemijskim reakcijama, često nemamo uslove da tu reakciju i pokažemo, jer smo slabo opremljeni i malo izdvajamo za obrazovanje - navodi Janković za "Telegraf.rs".
Pišite nam u komentarima vaše mišljenje o rezultatima PISA testa, kao i o obrazovnom sistemu Srbije.
(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)