Slavimo Svetog Jovana Zlatoustog: Njegova je svaka liturgija
Smatrao je da vera nije dovoljna za spasenje, jer Bog ne prisiljava već privlači one koji hoće da budu privučeni
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Zlatoustog, najčuvenijeg propovednika u istoriji Crkve, velikog reformatora i patrijarha Konstantinopolja. Sveti Jovan Zlatousti je jedna od krsnih slava u Srbiji.
Sveti Jovan je najpre grčku filozofiju i gnušao se na grčko mnogoboštvo. Potom je usvojio hrišćansku veru kao jedinu i celu istinu, i studirao je bogoslovlje. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletije. Po smrti roditelja zamonašio se i počeo strogo podvizavati.
Preporučujemo
Tajni sastanak Augentalera izazvao raskol u Bajernu: Priča o uvertiri za Zvezdinu istorijsku pobedu!
Braću sa Kosova zatrpale ruševine hotela? Pozvali pomoć, ali više se niko ne javlja na telefon
Svakodnevno je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.
Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Umro je u Jermeniji, na Krstovdan 14. septembra 407. godine. Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul).
Sv. Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome Pismu i Svetoj Liturgiji. Smatrao je da vera nije dovoljna za spasenje, jer Bog ne prisiljava već privlači one koji hoće da budu privučeni. U svojoj društvenoj etici, Sv. Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.
Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo da dan njegove slave da uzmete u ruke knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica, posebno deca i ljudi koji se još školuju.
NA NJEGOVOJ LITURGIJI MOLIMO SE SVAKE NEDELJE
Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog se tokom godine savršava češće od ostalih Liturgija. Ona se ne savršava u onih deset dana za koje je određeno da se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, u sredu i petak Sirne sedmice (sedmice pre Vaskršnjeg, Velikog posta), niti u dane Velikog Posta, osim subote, niti tokom cele Strasne sedmice, osim na praznik Blagovesti.
U svojim glavnim crtama ona je ista kao i drevna Liturgija, a svoj današnji sadržaj i oblik dobila je od Svetog Jovana Zlatoustog, arhiepiskopa konstantinopoljskog, koji je živeo u IV veku.
(Telegraf.rs)