Na Strelištu u srpskom gradu odigrala su se masovna pogubljenja. Sad je zabrana ćutanja prekinuta
"Ne želimo da dozvolimo da žrtve budu ubijene po drugi put - zaboravom"
U Jagodini paroh crkve Pokrova Presvete Bogorodice, Dejan Đorđević, osveštao je prvi spomenik u ovom delu Srbije nevino ubijenim građanima Jagodine i centralne Srbije posle završetka Drugog svetskog rata. Jedan od najužasnijih trenutaka građana Jagodine bilo je kada je na dvadesetak mesta pogubljeno između 2.500 i 9.000 građana. Veći deo dokumentacije koju su vodili oficiri OZNE iz Istorijskog arhiva je uništeno.
- Postali smo deo istorije, jer posle 75 godina zaborava ili relativizacije, ljudi koji su ovde nevino streljani pominjemo kao žrtve u ovom delu Jagodine koji se naziva "Strelište". Žrtve su dve, tri nedelje posle 17. oktobra streljale tadašnje vlasti. Žrtve imaju imena i prezimena, pominjemo ih u svakoj prilici. Otkrivanje spomenika i spomen ploče je civilizacijski čin i simbol borbe da žrtve ne budu ubijene zaboravom drugi put - rekao je sveštenik Đorđević.
- Ovo je istorijski dan kada je prekinuta zabrana ćutanja posle 75 godina. Nastavićemo sa obeležavanjem gubilišta nevinih žrtava. Nažalost, Jagodina je prednjačila u masovnim pogubljenjima. Ovo je prvi spomenik, a sledeće godine obeležićemo mesta pogubljenja na Brionima na obalama Velike Morave i na Đurđevom brdu - istakao je Marković.
- Jagodina je bila jedan od sabirnih centara za likvidaciju za centralnu Srbiju. Rusi su oslobodili Jagodinu 17. oktobra i partizani su u ritama, prljavi i neuredni, ušli u grad i započeli krvavi teror - kaže Milanović.
Imena Kapetan Ivo, načelnik OZNE, Živorad Kostić (21), predsednik prekog suda i njegov prezimenjak Kostić iz Leskovca, još uvek se sa srahom izgovaraju u Jagodini.
- Meni su stradali brat od strica moje majke i teča. Brata su pretukli, jer nije hteo da strelja svog strica. Stric je bio četnički jatak i naredili su mu da ga ubije. Odbio je i zverski je pretučen, od povreda je preminuo posle nekoliko dana. Teču su prebili skojevci 1948. godine, on je bio sveštenik i zidao je crkvu u Siokovcu. Strica po ocu su likvidirali su partizani, nisu mu verovali, metak u potiljak video se prilikom sahrane. Tako je ubijen i narodni heroj Boško Đurić, metkom u potiljak- kaže Milovanović.
Krvavi meseci potresali su Jagodinu od oktobra 1944. do 1. maja 1945. godine. Kasnije je bilo malo lakše, ali ali je teror trajao narednih nekoliko godina.
Jedno od mesta gde su streljani nevini Srbi je na Ćilijanu, gde se nalazi grobnica više stotina ubijenih. Toliko su ih plitko sahranjivali da si psi razvlačili delove tela. Porodicama nije dozvoljavano da priđu - objašnjava Milovanović.
- Mladi oficir Živorad Kostić (21), koji sada ima svoju ulicu u naselju Strelište, dželat je dobio svoje groblje, kada je postao predsednik prekog suda, zbog lične osveta je doveo tridesetak meštana iz Donjeg Ljubiša i sve ih osudio na smrt. Oni su se navodno zamerili njemu i njegovima za vreme rata. Kasnije je postao general, ali je poginuo u jednoj saobraćajnoj nesreći.
Načelnik OZNE, kapetan Ivo, preoveo je u Jagodini šest meseci i za to vreme okrvavio ruke krvlju velikog broja ljudi.
- Kapetan Ivo bio je bivši ustaša koji je prešao u partizane. On se ponašao kao pravi ustaški koljač. Doveden je da ubija i bio jedan od glavnih egzekutora, poslat sa zadatkom da čisti sve. Kapetan Ivo je u stvari bilo lažno ime. Komunisti nisu imali poverenje u lokalne koljače, pa su poslali proveren ustaški kadar za likvidaciju. Tamnice, koje su obično bili podrumi, bile su ispisane krvlju nevinih Srba koji su ostavljali poslednje zapise pred smrt. Nažalost, ovo nije bilo dovoljno istraženo.
Nevini Srbi, po četvorica u redu u kolini od nekoliko stotina metara, hodali su, sa krvavim rukama vezanih bodljikavom žicom, noću ulicama Jagodine do mesta streljanja na Strelištu. Iza njih je išla zaprega sa cisternom sa vodom koja je prala ulice od krvi.
- U likvidacijama su učestvovali članovi komiteta pod imenima Petar, Vlasta, Krojač, posebno se isticao Marić Branko iz Toljevca kod Varvarina. Fudbaler Efko, takođe, on je umeo da se pijan hvali koliko je ljudi pobio. Ubice su radile po spiskovima, a te ljude niko drugi nije izdavao nego njihovi prijatelji, komšije, rođaci. Ipak jedan događaj može da služi kao primer gradu. Vlasnik Juhora, Jozef Klefiš, osuđen je na smrt, ali je preko 400 ljudi potpisalo peticiju da ga oslobode, što je bila velika hrabrost - priča Milovanović.
Mesta na kojima su držani i likvidirani nevini Srbi nalaze se na brojnim lokacijama u Jagodini, stariji građani Jagodine su ih dobro upamtili.
(Telegraf.rs/centralmedia.rs)