Filmska ljubav bake i deke iz Šapca: Bili su u braku 60 godina i umrli istog dana
Nigde nikada nisu išli jedno bez drugoga. Uvek su, nekako, na neobjašnjiv način bili sličnog raspoloženja. Kada je jednom dobro i drugom je, kada ne valja oboje su tužni. Tako je bilo do kraja života
Na šabačkom groblju, od 22. novembra počivaju supružnici Veljko (85) i Milosava (76) Radmanović, a o veličini njihove filmske ljubavi svedoči i način na koji su napustili ovaj svet - u istom danu.
Upokojili su se 21. novembra, baka u 3.30, a deka u 10.30, u svom stanu u gradu na Savi.
Život ovog bračnog para, kako kažu njihova kćerka Vesna i unuk Nikola Mitrović, obležila je velika ljubav. Ona "koja se godinama samo rasplamsavala, a nikada nije jenjavala ni za jotu". Deka je u Šabac došao iz Plaškog iz Like, a baka je Mačvanka iz Badovinaca.
- Za šest decenija nikada se nisu posvađali, baš nikada - tvrde njihovi najbliži, ali i vremešne komšije iz centra grada, koje ih poznaju od mladosti.
Oni dodaju i da se ovaj bračni par nikada nije razdvajao.
- Nigde nikada nisu išli jedno bez drugoga. Uvek su, nekako, na neobjašnjiv način bili sličnog raspoloženja. Kada je jednom dobro i drugom je, kada ne valja oboje su tužni. Tako je bilo do kraja života, jer ako jedno ode lekaru, ide i drugo. Vodili su idiličan život, fini, otmeni i zanimljivi ljudi, koje je voleo i komšiluk i grad - navode.
Unuk Nikola kaže da je deda umro sedam sati posle bake, a da nije ni saznao da je ona izdahnula. Da je, kojim slučajem, čuo da je umrla "istog trenutka bi i njegovo srce stalo".
I jedno i drugo, kao da su osećali da im se bliži kraj života. Zajednom im je služeno opelo, zajedno su ispraćeni na večni počinak, u grobnicu koja će svedočiti o velikoj ljubavi dvoje ljudi, kojima različitost mentaliteta iz krajeva koju su "uneli" u brak, ne samo što nije smetala, već im je ljubav i razumevanje učinilo lepšom, snažnijom i boljom.
- Mnogo su nas voleli, u svakoj reči bilo je ljubavi "za bogove" i za nas, uvek su nas razumeli i nije ni čudo što ih je obožavala i moja unuka Nađa, njihovo milo praunuče - kaže ćerka Vesna.
- Tri decenije su bili penzioneri. Na život se nikada nisu žalili. Uvek su uspravno hodali ulicama Šapca, grada koji su voleli svim srcem, noseći ljubav za Liku i za Mačvu. Penzionerske dane divno su provodili, tako da im nikada nije bilo dosadno. Očigledno su bili rođeni jedno za drugo - završila je razgovor Vesna.
(Telegraf.rs/Novosti)