Danas je Aranđelovdan: Zaštitnik loze Nemanjića i čuvar pravoslavne vere
U mnogim domovima žuri se sa poslednjim pripremama za slavsku trpezu i doček gostiju
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Arhangela Mihaila. Da li smo zaboravili koji je osnovni smisao Krsne slave, po čemu je ovaj svetac u narodu poznat, šta je najvažnije da nezaboravimo za slavu?
Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je praznuju pripadnici drugih naroda - slave je kao srpski i Pravoslavni običaj. Krsna slava ili Krsno ime, važan deo duhovnog i porodičnog života Srba, za vernike predstavlja najvažniji i najradosniji porodični praznik posle Božića. Pripreme za slavu počele su još pre nekoliko nedelja, pažljivim planiranjem da sve bude "u najboljem redu".
Arhangel Mihailo u strogoj anđeoskoj hijerarhiji ima čin vojvode, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele koji su otpali od Boga. Javljao se na mestima gde se javljala i Bogorodica, pa je u narodu prihvaćen kao nebeska sila i zemaljska zaštita.
Na ikonama je najčešće predstavljen kako u desnoj ruci drži koplje kojim poražava Lucifera, a u levoj ruci drži palmovu grančicu. Smatra se čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.
Brojna verovanja i običaji u narodu vezani su za proslavljanje Aranđelovdana. Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Arhangela Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne treba spremati žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ.
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna. Ove godine pošto pada u četvrtak trpeza može da bude mrsna. Po narodnom verovanju slavi se i jesen zato što je kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća. U nekim krajevima Srbije, Mihailo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Smatra se da Arhangel Mihailo obilazi sve bolesnike. Ako stane kod nogu, nije dobro; ako stane kod glave, dobro je - bolesnik će prezdraviti.
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje. Pošto se gosti na slavu pozivaju samo prvi put, dobro je svakog posebno podsetiti na dolazeći praznik. Bogatstvo trpeze i raznolikost jela koja se pripremaju za slavu, treba da su primereni materijalnim mogućnostima domaćina. Pravoslavno sveštenstvo osuđuje zaduživanje kako bi se pokazali pred gostima bogatom trpezom, što nije u duhu Pravoslavlja.
Trpeza ne mora "mnogo da košta", najvažnije je da porodica dočeka slavu u ljubavi i slozi, a od narodnih običaja važno je da sveštenik osveti vodicu u domu, da kuća ima ikonu svog sveca, svećnjak sa većom svećom koja treba da gori celog dana, dan ranije umešen slavski kolač, žito i vino. Sve ostalo što čini slavsku gozbu, izbor je domaćina i nije toliko važno.
Krsna slava treba da nas približi Hristu, da nas okupi, opomene, da približi porodicu i goste, da nas podseti na najlepše hrišćanske i porodične vrednosti.
(Telegraf.rs)