Najveća rudarska nesreća u Srbiji: Tog dana je poginuo 91 rudar, tela su izvlačili mesec dana

- Na sve strane leševi, a pre toga su se borili za život, pomoću maski koje su imali samo spasioci - ispričao je jedan od spasilaca o tragediji koja se dogodila pre 30 godina

U najvećoj rudarskoj nesreći u Srbiji, 17. novembra 1989. godine, u Aleksinačkim rudnicima, nastradao je 91 rudar. Tela poginulih rudara izvlačena su sa dubine od 700 metara, skoro mesec dana. Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila.

Ljubiša Stanojević, koji je sa svojim timom iz jame izvlačio tela nastradalih rudara, nagrađen je državnim ordenom za hrabrost.

Preporučujemo

- Na sve strane leševi, a pre toga su se borili za život, pomoću maski koje su imali samo spasioci. Teško, jako teška scena, mnogi od spasilaca nisu mogli da izdrže, pa su povraćali i vraćali se - ispričao je Ljubiša Stanojević, član spasilačkog tima.

- Najmanje desetak njih sam prethodnog dana primio na posao, uputio ih šta treba da rade, kako da rade, a sutradan su već nastradali - kaže Dušan Stanojević, sekretar Aleksinačkih rudnika od 1974. do 1991.

Tela poginulih rudara iz jame su izvlačena 29 dana.

Sa oko hiljadu zaposlenih, Aleksinački rudnik bio je okosnica razvoja privrede u ovom kraju.

- Svakako da je mnogo uticao na privredu, ne samo na ljude koji su živeli od rudnika, njihove porodice, već i na malu privredu i firme koje su se naslanjale, kako iz opštine Aleksinac, tako i iz cele Srbije - kaže Čedomir Rakić, zamenik predsednika Opštine Aleksinac.

Ovo je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je od trovanja ugljen-monoksidom nastradala polovina prve smene rudara.

Rudnik je ubrzo nakon toga zatvoren, a naselje Aleksinački rudnici je od tada skoro potpuno pusto.

Pogledajte dokumentarni film RTS-a "Muzej garavih senki", autorke Nataše Mijušković:

(Telegraf.rs / Izvor: RTS)