Dobre vesti: Smanjena upotreba antibiotika u Srbiji, posebno kod dece
Lekari su u velikoj meri racionalno propisivali lekove, ali su i građani poštovali preporuke da ne koriste antibiotike bez saveta stručnjaka
Potrošnja antibiotika u Srbiji u 2018. godini smanjena je u odnosu na prethodne godine, pokazali su rezultati zvanične analize potrošnje antibiotika u Srbiji, sprovedenoj u okviru Mreže za praćenje antimikrobnih lekova (AMC), Svetske zdravstvene organizacije.
Ona je u prošloj godini iznosila 22,75 DID (definisanih dnevnih doza na 1000 stanovnika na dan) i to je za 37,6 odsto manje u odnosu na 2015. godinu, a 7,25 odsto nego prethodne, 2017. godine.
Preporučujemo
Dušica izađe na prugu, pa signalizira da li ima ili nema voza: Pruga je u ovom selu kao minsko polje
Baka Sovija jedina je vodeničarka u zapadnoj Srbiji: U porodičnoj potočari radi 6 decenija
Analiza potrošnje antibiotika u 2018. godini pokazuje zadovoljavajuće i značajne pomake, odnosno da su lekari u velikoj meri racionalno propisivali lekove, a građani poštovali preporuke da ne koriste antibiotike bez saveta stručnjaka, tako da je izdavanje i kupovina ovih lekova značajno manja u odnosu na ranije godine, navodi se u saopštenju.
- Posebno je važno naglasiti da je u 2018. godini potrošnja antibiotika smanjena za više od jedne trećine u odnosu na 2015. godinu kada su počele aktivnosti Ministarstva zdravlja na podizanju svesti stanovništva i zdravstvenih radnika o ozbiljnosti problema neracionalne upotrebe antibiotika i rezistencije bakterija koja se javlja kao posledica toga - istakla je nacionalni korespodent Mreže za potrošnju antimikrobnih lekova Svetske zdravstvene organizacij prof. dr Milica Bajčetić.
U 2018. godini smanjen je tri puta udeo tzv. "nedefinisane potrošnje", sa 55 odsto u 2015. na 17 odsto u 2018. godine, koju čini promet antibiotika izdatih bez recepta ili na recept ustanova koje nisu u mreži RFZO.
Osim toga, izuzetan rezultat postignut je u oblasti lečenja pedijatrijske populacije - stopa propisanih antibiotika na 1000 dece u 2018. godine smanjena je za 7,3 odsto u odnosu na 2015. godinu.
Veoma je važno istaći da je pad potrošnje kvalitativan, odnosno da je značajno smanjeno propisivanje antibiotika za oboljenja kada antibiotik nije ni bio lek izbora.
Bajčetić je ukazala da je smanjenje stope propisanih antibiotika kod dece posebno važno, s obzirom da je Srbija donedavno bila prepoznata kao zemlja u kojoj se deci propisivalo tri do pet puta više antibiotika nego u Centralnoj i Severnoj Evropi, navodi se u saopštenju.
(Telegraf.rs / Tanjug)