"Od Srpske Atine... do Evropske prestonice kulture": Osvanuo mural velikih Srba u Novom Sadu
Prethodni mural prekrečen je bez dozvole, a novi je nacrtan bez saglasnosti
Na zidu u Gimnazijskoj ulici gde je desetak godina stojao mural "The only Truth" francuskog umetnika Gijoma Alba Remeda, dok ga nepoznati počinioci nisu prekrečili 2017. godine, od proteklog vikenda stoji mural bez imena koji prikazuje Njegoševu ulicu sa viđenijim predstavnicima srpskog naroda iz XIX veka.
Prolaznici mogu videti kako je prema zamisli nepoznatih autora izgledala Njegoševa ulica pre više do stotinu godina jer su skoro svi objekti srušeni ili su temeljno rekonstruisani i promenili su izgled.
Na muralu se nalaze crteži Svetozara Miletića, Đure Jakšića i Jovana Jovanovića koji stoje sa desne strane, zatim Koste Trifkovića i Laze Kostića u pozadini i sa leve strane u kočijama Marije Trandafil i Milice Stojadinović Srpkinje, dok lice kočijaša nije moguće prepoznati. Mada su sve osobe sa murala živele u istom vremenskom periodu, izvesno je da nacrtana scena nije istorijska, odnosno nije ovekovečena fotografijom.
U prvom planu je kuća u Njegoševoj 5 u kojoj je bila kafana "Bela lađa" koja i danas postoji, ali je već deset godina napuštena i zapuštena zbog opasnosti od rušenja. Ova kafana je najpoznatija po tome što je u njoj izmišljen izraz "Srpska Atina" za Novi Sad. Istoričari su zabeležili da je u toj kafani, u kojoj su se uglavnom okupljali vojvođanski Srbi, zanatlija Stevan Jelinić Ćebenda u društvu Svetozara Miletića i ostalih, prvi put upotrebio izraz Srpska Atina za Novi Sad.
Na muralu je na vrhu nacrtan i Grb Novog Sada uz natpis "Od Srpske Atine... do Evropske prestonice kulture", a kao autor je potpisano Udruženje građana "Bute dobri". Ovo Udruženje je poznato po velikom muralu posvećenom Kralju Petru I na zgradi na istoimenom Bulevaru.
Ipak, u mišljenju gradske Komisije za murale nije data jasna saglasnost za crtanje ovog crteža na zidu. Naime, u dokumentu se navodi stav Komisije da su saglasni sa idejom, ali da je bolja lokacija u Njegoševoj ulici, na objektu Bela lađa i da mural mora biti moderniji.
- Donji deo fasade objekta u predloženoj skici deluje nedovršeno, nije likovno rešen, što stvara konfuziju u perspektivi i kompoziciji, koje je autor, kroz predloženo rešenje želeo da akcentuje, pa bi dimenzije murala trebalo usaglasiti sa dimenzijom podloge. Komisija konstatuje da predloženu skicu treba uskladiti sa 'Pravilnikom o utvrđivanju uslova za oslikavanje murala na spoljnim delovima zgrade, kao i na objektima javne namene', gde se u članu 1. navodi - 'Stilski, mural teži novom pristupu u likovnom izrazu, rasterećen od do sada ustaljenih vizuelnih formi i tehnika...' tako da se predlaže osavremenjavanje likovnog izraza murala putem drugačijeg likovnog pristupa" - stoji u izveštaju Komisije.
Udruženje građana "Lančana reakcija" koje je nastalo kao reakcija na precrtavanje Remedeovog murala na ovom istom mestu i koje crta murale po Novom Sadu, saopštilo je da je "Bute dobri" naslikalo mural mimo stava Komisije, da mu tu nije mesto i da je ovim obesmišljeno postojanje Komisije.
Od 2017. godine i protesta građana i obećanja gradske vlasti do danas nisu pronađene osobe koje su prekrečile Remedov mural, a u znak protesta nepoznate osobe su tokom više meseci na tom mestu iscrtavale takozvani "kural". Takođe nepoznate osobe su ga svaki put prekrečile.
(Telegraf.rs/021.rs)