Sine, javi se, on je tvoj brat blizanac: Snežana je mama nestale bebe i ima trag da joj je dete živo

Ne želim da umrem, a da te ne vidim i čvrsto zagrlm, zavapila je ova majka

Dragi sine, ovo su tvoji roditelji i tvoja braća koji te željno iščekuju. Ovaj crni dečko je tvoj brat blizanac. Majka vas rodila žive i zdrave sa dobrim ocenama 26.05.1991. godine. U bolnici u Loznici.

Ovako počinje potresan apel Snežane Brkić (52), jedne od majki nestalih beba koja nikada nije videla leš svog navodno mrtvog sina niti ijedan dokaz da je negde sahranjen. Već 28 godina Snežana živi znajući i osećajući da je drugi blizanac živ.

Preporučujemo

Njegov dolazak na svet pamti kao da se dogodio juče. I danas je proganja svaki detalj, i nelogičnosti koje su joj, kaže, medicinske sestre pričale, a na koje tada u šoku nije obraćala pažnju.

- Znam sigurno da mi je dete živo. Rodila sam zdrave blizance u Loznici 26. maja 1991. godine. Dr Nikolić mi je vodio trudnoću, kao što je i s prvim sinom, i bio je zaista divan. Na kraju osmog meseca pukao mi je vodenjak. Bili su dvojajčani blizanci, a ja sitna žena. Dr Brana je bio dežuran, uveli su me u salu i porodili na carski rez. Anesteziolog, doktor i babica su mi odmah čestitali. “Čestitamo majko, dobila si dva zdrava sina, odmah su zaplakali na rođenju” – priseća se kroz suze majka Sneža.

Budući da su bili nedonoščad, morali su u inkubator. Jedan sin je imao dva kilograma i 50 grama, a drugi, za kojim se danas traga, kilogram i 850 grama.

- On je bio plav, sin koji je nestao. A njegov brat crn kao ciganče. Dvojajčani blizanci su vam kao dve trudnoće. Tri dana sam ih gledala. Sve je bilo u redu. Trećeg dana, predveče, samo su mi rekli kako manji mora za Beograd jer se nagutao plodove vode, a oni navodno nisu imali aspirator da je izvuku. Tek kasnije sam shvatila: pa kako je uopšte živeo tri dana ako se nagutao plodove vode – priča neutešna majka.

Tada, sva potresena i u šoku, razmišljala je samo o tome kako će joj biti beba. Prevezen je u Tiršovu i odatle su joj javili da je sa bebom sve u redu.

- Bila sam u bolnici i rekla sam mužu da ide da vidi dete. Tada su mu, iznenada, rekli da je beba umrla. Tražio je da je vidi, dag a uzmemo i sahranimo, a oni su mu rekli “mi to ne praktikujemo da se vi ne bi potresali”. Uveli su ga u neku prostoriju i pokazali mu žive bebe. Telo našeg sina nikada nismo videli – navodi Snežana.

Ona je onda tražila papire, bilo kakvu dokumentaciju koja bi joj pokazala šta se desilo sa drugim blizancem. Pitala je, kaže, “i tamo gde se bebe sahranjuju”, i napismeno je dobila odgovor da njen sin nikada nije sahranjen.

- Rekli su mi da ne poseduju ništa o smrti moje bebe. Kad je počela afera o nestalim bebama, predala sam papire u policiju. Ne mogu da se pomirim s tim da ne znam gde mi je dete. Svaki sinovljev rođendan preplačem. Doživela sam nervni slom i obolela od srca. Znam sigurno da mi je dete živo i da je tamo negde. Ne želim da umrem a da ga ne vidim i čvrsto zagrlim – dodaje slomljeno ova majka.

(M. Leskovac)