Ljubica nam je bila kao majka: Preminula žena u čijoj smo kafani tokom studiranja slavili i patili

Slavila je naše rođendane, slave, krštenja, diplomske ispite. Pokrivala nas je kada zaspimo, ispraćala u taksi kada popijemo malo više

Ako pitate omladinu u Novom Sadu koja kafana je kultna i u koju svi odlaze, kao iz topa će vam odgovoriti "Kod Ljubice i Marka". I zaista, to je bilo više od kafane, jer je tetka Ljuba, inače vlasnica i konobarica u tom lokalu, bila kao majka svoj toj omladini.

Nažalost, ona je preminula nakon duge borbe sa teškom bolešću, a deo studentskog života svakoga ko je pohađao fakultet u ovom gradu, napustio nas je.

Preporučujemo

Možete li da zamislite tetka Ljubu, kako smo je zvali, koja uvek sređena, u sakou i sa biserima, crne guste kose, dočekuje svoje goste ljubeći se sa njima na vratima? I da, ponoviću, govorimo o kafani.

Onda nas smesti za sto koji proceni da će biti najbolji za broj osoba koji je došao, pa nas u toku večeri zamoli da taj ogromni sto podelimo sa nekim ko je došao bez rezervacije. Verujte, nikada nije ispao problem. Tako slučajno smo sticali studentska prijateljstva, odlazeći iz kafane zagrljeni, iako smo prethodno ušli kao potpuni stranci.

Tetka Ljubica je često slavila sa nama naše rođendane, slave, pa i krštenja. O diplomskim ispitima da vam ne govorim.

Umela je ona i da nas pokrije kad zaspimo na kauču, koji je bio deo inventara ovog kultnog mesta. Zapravo, ova kafana ličila je više na dnevnu sobu Novog Sada, nego li na neki ugostiteljski objekat. A Ljuba, Ljuba nam je bila kao mama.

Stotinu puta je pijane devojke i momke pratila na taksi, pa onda zvala na brojeve telefona da se raspita da li su bezbedno stigli kući.

Kako alkohol neretko prati glavobolja i povraćanje, umela je i da drži čelo toj studentariji, da im stavlja obloge od krpe pokvašene u njenom magacinu. Tu je najviše vremena provodila kada nije htela da "nam smeta".  A nije nikada.

Za nju ništa nije bio problem, osim policije, koja je zbog same lokacije, često dobijala prijave zbog glasne muzike. Mislite da je ikada prekinut provod? Nije.

Ona nas zamoli da se utišamo, što i učinimo, pa policija nema razloga da dođe opet te večeri. Od muzike je preferirala sve, ali mahom narodnu muziku: srpsku, bosansku, crnogorsku. Sve je moglo, samo da CD ide redom, bez menjanja pesama.

Bakšiš? Ni u ludilu!

Ako biste možda pokušali da joj ostavite bakšiš, bolje bi bilo da sami napustite kafanu. Ni da čuje!

Ako nemate da platite, nema veze. Donećete drugi put. Nema šta nismo proslavljali ili preboljevali tu. Raskide, veridbe, položen ispit.

Imali smo čak i članske karte.

Danas je deo mog studentskog života, a verujem i mnogih Novosađana nestao.

Hvala ti, tetka Ljubo, za svako provedeno veče u tvojoj kafani. Možda će škripu onih teških vrata sada zameniti neko drugo mesto, ali ni na jednom pragu nećemo biti dočekani kao kod tebe. 

Počivaj u miru.

(Snežana Čenad, tvoj verni gost, teta Ljubo)