Roditelji u Srbiji će konačno saznati istinu o "ukradenoj deci": Da li je ovaj predlog prekretnica?

Najvažniji je amandman koji se odnosi na upotrebu DNK tokom sudskog postupka

Jelena Kuzmanović je 11. maja 1994. godine rodila zdravog sina u porodilištu u Rumi. Kad je trebalo da ga prvi put uzme u naručje i podoji, saopštili su joj strašnu vest - da joj je dete mrtvo i da je navodno imalo čitav niz anomalija. Nikad nije videla svoju bebu, nikad nije dotakla njegovo telo. Govorili su joj da je tako bolje i da bi to bilo "suviše potresno za nju".

Decenijama kasnije, Jelena je jedna od hiljade majki u Srbiji koje pokušavaju da dokažu da im je beba nestala, ukradena. Njen sin Joca prvi je koji je vraćen u život 25 godina nakon što je navodno preminuo. Matična služba u Rumi poništila je 1. oktobra ove godine upis zabeleške o smrti ovog dečaka.

Preporučujemo

Nerazjašnjena smrt bebe u Ćupriji prekretnica za novi Zakon

Slučaj Zorice Jovanović iz Ćuprije bio je prekretnica. Sud u Strazburu naložio je Srbiji da ovoj majci isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove, jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983., a zatim tri dana kasnije umrla.

Zorici, kao ni drugim majkama nestalih beba, nikada nije ponuđeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, a vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije.

Komitet ministara - telo koje čine zamenici ministara Saveta Evrope, nakon ovog slučaja je naložilo Srbiji da donese zakon koji bi roditeljima nestalih bebaomogućio da dobiju informacije o sudbini dece, kao i individualnu odštetu.

Usvojen Predlog zakona

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu upravo je juče jednoglasno usvojio Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta i uputio ga parlamentu na razmatranje.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je na sednici odbora da je reč o predlogu zakona koji se niz godina nalazio u fazi pripreme i usaglašavanja.

- Osim toga što prilazi ovoj materiji na jedan efektivan i sprovodljiv način, kako bi se taj društveno-socijalan problem pokušao privesti kakvom takvom kraju, predlog zakona nosi sa sobom i veliki značaj zbog stave Komiteta ministara Saveta Evrope o neophodnosti njegovog usvajanja - rekao je Backović.

Više od 2.000 roditelja u Srbiji, okupljenih u udruženjima, traži istinu o bebama rođenim pre dve, tri i više decenija jer ni tela dece, ni prateću dokumentaciju, posebno umrlice, mnogi od njih nikada nisu dobili.

Vlasti Srbije obavestile su Komitet ministara Saveta Evrope da su prihvaćena dva amandmana na Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta Srbiji.

Prvi amandman treba da detaljno reguliše upotrebu DNK analize tokom sudskog postupka, dok drugi ističe obaveznost sudske presude iz ovog postupka u odnosu na druge sudske postupke.

Obavezna DNK analiza

Amandman 17a kaže da u cilju utvrđivanja činjenica koje se tiču novorođenčadi, sud može da naloži sprovođenje DNK analize. Biološki materijal može da se uzme od podnosioca predloga ili druge osobe koja bi mogla biti povezana sa nestalim novorođenčetom, kao i sa leša.

Uzimanje biološkog uzorka radi DNK analize, osoba može da odbije samo ukoliko bi to škodilo njegovom zdravlju. U slučaju da podnosilac predloga neopravdano odbije DNK analizu smatraće se da je povukao predlog, kaže amandman.

Ukoliko pak druga osoba odbije DNK analizu sud će mu odmah izreći novčanu kaznu od 30.000 do 450.000 dinara, a ako to nastavi da čini i dalje sud će ga kazniti ponovo.

Sud takođe može, pisanim putem da od organa nadležnog za čuvanje registra DNK traži taj registar radi upoređivanja DNK profila.

Amandman 25a kaže da će u krivičnom ili u drugom postupku, organ koji vodi postupak biti obavezan konačnom presudom donetom u postupku sprovedenom po Zakonu o nestalim bebama, a koja utvrđuje činjenice u vezi sa smrću deteta.

U obaveštenju upućenom Komitetu ministra, a koje je medijima prosledio Savet Evrope, predlagač zakona je ukazao da njegovo usvajanje očekuje tokom sledećeg redovnog zasedanja Narodne skupštine, odnosno krajem oktobra ili početkom novembra, u svakom slučaju pre zasedanja Komiteta ministara u decembru.

(L.M.)