Zoran je napravio rajsko seoce Hobita: Gradio je sam oazu, svakog dana gleda u "blagosloveno mesto"
- Nije bilo jednostavno izvući savršen svod i to samo od cigala bez ikakve armature, trebalo je tu dosta veštine ali sam i to sam uradio. Nema lepšeg mesta da se odspava po letnjoj vrućini, zatvorim vrata i kao da sam u drugom svetu - priča Nišlija Zoran Džonić
Nišlija Zoran Džonić stvorio je u selu Manastir u Sićevačkoj klisuri rajsko mesto koje po mnogo čemu podseća na izmišljeno selo Hobita iz Tolkinovih romana.
Ono što ovaj njegov poduhvat čini izuzetnim je to što je Džonić apsolutno sve izgradio svojim rukama iako je po vokaciji učitelj, a po profesiji komercijalista. Sa svojom ženom Lelom koristi svaku priliku da iz Niša pobegne u Manastir i nastavi da gradi svoje carstvo u prirodi.
Preporučujemo
Bosiljku su mučili i zverski ubili na Kosovu, prošle godine je proglašena sveticom
Nikad više ništa neće biti isto: Kako su se novinari Borisa Trivana oprostili od svog omiljenog šefa
- Izgradnju svog "Zavičajnog imanja" počeo sam pre osam godina podstaknut knjigom ruskog pisca Vladimira Megrea "Anastazija", sagom o ženi koja živi u sibirskoj tajgi u potpunom skladu sa prirodom. Počinjem sa kućom, gradim je od kamena, zatim sledi "Most ljubavi", pa "Bunar stvaranja", "Aleja Velikana", "Ljubavno gnezdo", "Radosnica" i mrestilište sa dva jezera ukupne zapremine 650 kubika - ponosno nabraja Džonić elemente svog zamišljenog carstva.
Posebno je ponosan na "Ljubavno gnezdo", zemunicu koja neodoljivo podseća na kuće Hobita.
- Nije bilo jednostavno izvući savršen svod i to samo od cigala bez ikakve armature, trebalo je tu dosta veštine ali sam i to sam uradio. Nema lepšeg mesta da se odspava po letnjoj vrućini, zatvorim vrata i kao da sam u drugom svetu. Uživam da spremam obroke u ognjištu "Radosnici", da se napijem sveže vode sa mog "Bunara stvaranja" i da prošetam "Alejom Velikana" - priča Džonić.
Izgradnjom "Aleje Velikana" Zoran je odao počast svojim precima, opet slaveći prirodu.
- Nasadio sam zaboravljene sorte voća koje sam nazvao imenima svojih predaka. Tako se sećam pradede Vasilija, dede Velimira, baba Nade i Zagorke ... i tako redom, oni su jabuke, kruške i razne voćke starih sorti - kaže Zoran.
Njegova supruga Lela, po profesiji medicinska sestra podržava supruga u ostvarivanju nesvakidašnjeg koncepta življenja.
- Imamo dve kuće, jednu u Nišu drugu u Temskoj, imamo stan i vikendicu na Zavojskom jezeru, ali Zoran najviše voli da dođe ovde. I ja sam se srodila sa tom njegovom idejom pa u svakoj prilici gledam da budem sa njim. Osećaj mira koji ovde imamo, tišina koju narušavaju samo zvuci prirode je pravi melem za dušu - zaključuje Lela.
Sa terase Džonića pogled puca na stenoviti masiv Sićevačke klisure gde igra svetlosti i senki stvaraju čudo prirode.
- Svakog dana u vreme između 10 i 12 sati na steni se pojavljuje lik Bogorodice. To je još jedan dokaz da je ovo blagosloveno mesto - kaže Zoran.
(D.K.)