Prvo venčanje u konzulatu u Šangaju: Život srpskog para u Kini i sve što zanima one koji žele da odu

Nedostaju im sitnice iz rodnog kraja, ono što se kod nas uzima "zdravo za gotovo"

Nakon što je Srbijom odjeknula informacija o venčanju para u srpskom konzulatu u Šangaju, interesovanje o detaljima života dvoje mladih u sve popularnijoj dijaspori ne jenjava.

Ana i Aleksandar su, naime, postali prvi srpski par koji se venčao u našem konzulatu u Šangaju, a koji postoji od 1998. godine. Ovaj podatak posebno je zanimljiv kada se uzme u obzir to da Srbe u Kini nije teško sresti.

Preporučujemo

- U gradu gde smo bili Nantongu, ima u proseku 6 - 8 Srba. Otišli smo u jedan restoran u kom je vlasnik Australijanac i čuli smo Bajagu. Posle toga je išla Josipa Lisac. Vlasnik nam je objasnio da dolaze Srbi i Hrvati i da je svako je napravio sopstvenu plejlistu - kaže Ana za Telegraf.rs dodajući da su se njih dvoje obreli u inostranstvu zbog posla.

Dodaje da u žurbi za Šangaj nije ostavila (muzički) trag za sobom. Ipak u Šangaju već ima foto arhivu.

- Prilaze nam ljudi da se fotografišu - odgovara na pitanje o velikom belom čoveku na dalekom Dalekom istoku.

Šalu na stranu, kaže da razlika u visini postoji, te da u vozu jasno vidi putnike. A voz je dug 200-ak metara.

Visokoj, beloputoj Srpkinji na azijskoj obali Tihog okeana umesto dvoje zaljubljenih koji se venčavaju u inostranstvu pažnju privlači gradski prevoz. Sa nevericom otkriva koliko je jeftin. Čak i vožnja trajektom košta 2 juana (oko 30 dinara).

- Kod nas je cena Bus plusa 90 dinara za sat i po, a prosečne plate u Kini su bar duplo veće - kaže nam pozivajući se na primer.

Sličnih ilustrativnih poređenja za one koji nogom nisu kročili na tlo najmnogoljudnije zemlje sveta ima mnogo. Kaže da stanovi i tamo zavise od blizine centra i kvadrature, ali da, za razliku od nama poznatih prilika, ne koštaju više od četvrtine plate. Ističe i da su ljudi, orijentisani na obrazovanje i posao, spremni na velike žrtve, te da iznajmljuju sobe u centru i visoke kirije dele sa brojnim cimerima.

Hrana najskuplja

Za one koji su nostalgični za domom, uvezena hrana je uteha, ali i veliki trošak.

- Probali smo vruć đus i sladak hleb. To je već svakodnevica. Ali jogurt smo tražili mesec dana. Imaju samo voćne, pa smo na kraju kupili neko kiselo mleko. Nedostaju nam i ajvar, sir, pršuta... - govori o tome koliko je zapravo teško pronaći sitnice koje u Srbiji čine dan.

(Bojana Petrović)