Mama Despota, preminulog dečaka leptira, objavila slike iz detinjstva. Divne su i svaka boli

Dečak je umro posle 12 godina borbe s otvorenim ranama na telu

Malenog Despota Lazića koji je umro posle 12 godina borbe s otvorenim ranama na telu, umesto "dečak leptir" trebalo bi da zovemo "dečak heroj". Njegova lavovska borba ostavila je traga na svima nama. Nema osobe kojoj se srce nije slomilo na prizor majušnog tela sa kog je sve više otpadala koža, koje na kraju nije smelo ni da se pomazi ni zagrli.

Kako je tek njegovim roditeljima i bratu, koji su svaki tren borbe zajedno proživeli s Despotom, ne možemo ni da zamislimo. Majka Sofija se posle Despotove smrti retko oglašava, ali je juče na Fejsbuku postavila dve fotografije iz detinjstva koje sećaju na njenog hrabrog dečaka.

Preporučujemo

Iznad jedne samo kratko piše "Duša majkina". Dve reči u koje staju sva ljubav i bol majke koja je ostala bez deteta.

Druga fotografija seća na davna vremena, na Despota koga brat više nikada neće moći da zagrli.

"Nekada davno kad su bili mali. Zlatni mamini dečaci", piše iznad ove fotografije.

Maleni i hrabri Despot Lazić (12), dečak leptir iz Bajine Bašte, preminuo je 11. oktobra na Institutu za majku i dete u Beogradu, gde su se lekari danima borili za njegov život.

Zbog nedostatka proteina, Despot je imao žive rane po telu i na sam dodir mu je otpadala koža. Onda mu je, usled bolesti, oslabilo srce, a pluća su mu se punila vodom. Zato je hitno smešten na intenzivnu negu Instituta za majku i dete u Beogradu gde je, nažalost, izgubio bitku. 

Despot je bio hrabar i nasmejan dečak koji se s ovom izuzetno teškom bolešću borio kao lav. Bulozna epidemoliza od koje je bolovao je teška i retka bolest. Izaziva velike, bolne i krvave rane. Taman kad se jedna smiri, na drugom delu tela - leđima, grudima, rukama, čelu, licu, svuda gde ima kože, bukne nova. Unutrašnje organe spopadaju plikovi, zbog čega je dečak mogao da jede samo kašastu hranu. Bolest ne dozvoljava pravilan rad prstiju pa su mu oni i na rukama i na nogama srasli jedan za drugi.

I pored toga, ovaj maleni dečak igrao se, izlazio i prkosio bolesti koliko god je mogao. Sanjao je da jednog dana krene u školu kao i svi njegovi vršnjaci, a njegov omiljen klub Partizan darovao mu je dres crno-belih.

(Telegraf.rs)