Srbiju je dirnula priča o Milanu koji je u 12. godini ostao sam. Sada nam je pokazao svoj novi dom
"Ostvario mi se san, hvala svim humanim ljudima", poručuje Milan Radojević iz Sekuriča
Milan Radojević (20), mladić iz mesta Sekuriča kod Rekovca, ostao je sam u 12. godini kada se njegova majka preudala i otišla. Otac ga je napustio pre rođenja, a kada je imao 10 godina, umrla mu je baka.
Tako je kao dečak ostao sam, da u oronuloj kući mašta o većim stvarima i sanja da jednog dana ima "čvrst krov nad glavom".
Njegov skroman san za većinu tinejdžera nešto je što se podrazumeva: da ima kuću sa plafonom koji se neće svakog časa srušiti. Ipak, Milanov skroman san njemu je najveći, a ovog meseca se i ispunio.
Ovaj hrabri i zreo mladić, prepušten sam sebi i pomoći humanim ljudima, postao je vlasnik kuće u svom selu Sekuriču, baš onako kako je oduvek želeo.
Milan za portal Telegraf.rs kaže da je veoma zahvalan svim ljudima koji su uplaćivali novac za njegov nov dom. U staroj kući teško da bi mogao da prezimi.
- Kuću sam kupio u rodnom mestu Sekuriču. Mnogo mi je značila pomoć dobrih i humanih ljudi i već sam počeo da je renoviram. Ostvario mi se san, da imam čvrst krov nad glavom. Hvala svima još jednom koji su mi pomogli u tome - kaže ovaj skromni mladić.
Dodaje da trenutno u kući nema vode ni struje, ali da to nije tako bitno. Najbitnije je, ponavlja, da ima krov nad glavom, i to siguran, jer je u staroj kući Milan svakog dana strahovao da će se plafon srušiti na njega.
Ovaj dečko sada je prezauzet: oprema kuću, kupuje potrebne materijale i zajedno sa majstorima radi na tome da njegova nova kuća dobije izgled kakav priželjujke. Podneo je i zahtev za legalizaciju, a od prethodnog vlasnika dobio pravo da uđe u kuću i renovira je.
Srbija je o teškom životu malog Milančeta saznala maja ove godine. Tome je doprinela i Vesna Petrović, koja ovog mladića poznaje otkad je bio dečak.
- Celo leto je proveo berući maline u Arilju da bi imao da se prehrani. U kući nema vode, ni kupatila, struju uzima preko kabla od komšije. Milan je 1999. godište, a svu muku i bedu je upoznao vrlo rano. Pogled na njegov frižider tera suze na oči. Neretko ima jedva po jedan obrok - bile su Vesnine reči koje su maja ove godine podigle Srbiju i pomogle Milanu.
Vesna danas, posle nekoliko meseci borbe za ostvarenje Milanovog sna, navodi kako se još jedna teška priča završava srećnim krajem.
- Uspeli smo! Milan je sakupio dovoljno novca i za kuću i za njeno renoviranje. Ova nova se nalazi na nekih 200 metara od stare. U toj kući ne bi mogao da prezimi ove godine. Uspeli smo da mu pomognemo u poslednji čas. Imao je mogućnost da kupi kuću nekoliko kilometara od Jagodine, ali ne, želeo je da to bude selo u kom se rodio - priča srećna Vesna.
Milanu je sada najvažnije da uredi svoj dom pre no što dođe zima. Posle će, kako nam kaže Vesna, početi da traži posao.
Podsetimo, ovaj momak je u razgovoru za Telegraf.rs pre 5 meseci ispričao da mu je sreću doneo beli golub, i to bukvalno.
- Golubar sam od detinjstva. Tog dana sleti mi beli golub na kavez, uhvatim ga i vidim alku. Po njoj nađem vlasnika, Ljubišu iz Trstenika. Pozovem ga da mu javim, lep je golub, ali nije moj i on se zaputi ovamo po pticu. Kada je stigao i video gde i kako živim počeo je da me ispituje o svemu. Otišao je, a onda mi se javila njegova ćerka koja radi u Crvenom krstu. Došla je 6. maja i donela mi hranu i odeću za prvo vreme. Pokrenula je akciju u koju su se izgleda uključile stotine ljudi - ispričao je zbunjeno tada Milan rekavši da je sve to zbog goluba i ljudske dobrote.
Kada je ostao sam, najveća podrška bila mu je komšinica Milica.
- Baka mi je umrla 2009. godine, a majka se udala i otišla 2011. Otac mi je uplaćivao 1.500 dinara mesečno, majčina rodbina bi nekada nešto poslala, ali nije bilo dovoljno ni za hranu. Moja jedina sigurnost bila je, i sada je, komšinica Milica. Znao sam uvek da me posle škole na njenom stolu čeka siguran ručak. Njeni sin i ćerka su mi kao brat i sestra. Oni su mi najbliža familija - ispričao je Milan.
Ovako njegov dom, koji će tek renovirati, izgleda.
(Dragana Simić/d.simic@telegraf.rs)