"Dečak leptir", maleni Despot Lazić, izgovorio je mami ove reči i zaspao zauvek

Kad dete od 12 godina priželjkuje smrt, jasno je kakav mu je bio život, mučan i bolan

Despot Lazić (12) iz Bajine Bašte, koji je od rođenja bolovao od retke, teške i neizlečive bolesti kože preminuo je sinoć u Institutu za majku i dete u Beogradu.

Mali nevoljnik, poznat kao “dečak leptir”, baš kao i sva deca obolela od bulozne epidermiloze, primljen je u ovu ustanovu zbog komplikacija sa srcem koje je izazvala njegova osnovna bolest. Poslednjih dana bio je priključen na aparate, bez svesti, jedan za drugim otkazivali su mu organi. Lekari su juče dva puta reanimirali Despota vraćajući ga iz mrtvih, ali sinoć kada mu je srce treći put stalo nije bilo spasa.

Preporučujemo

Dečak leptir preselio se među anđele. Nedugo potom, kada se tužna vest pronela Bajinom Baštom, cela varoš na Drini je plakala za namučenim detetom.

- Mama, znam da je došao kraj. Ne bojim se smrti. Želim samo da me pustite da odem, nemam snage da se mučim više. Pozdravi sve - poslednje je što je Despot rekao majci Sofiji pre nego što je izgubio svest.

Kad dete od 12 godina priželjkuje smrt, jasno je kakav mu je bio život. Mučan i bolan. Od rođenja Despotovo telo je bilo prekriveno bolnim i krvavim ranama i modricama koje su, kako je on rastao, bivale sve veće i nesnosnije. Zbog plikova koji su mu iskakali u unutrašnjim organima poslednjih nekoliko godina mogao je da jede samo kašastu hranu.

Mesecima nije mogao da stane na noge

Slomljen bolovima, nekoliko meseci unazad nije mogao da stane na noge. Zbog nepravilnog razvoja tela prsti na rukama i nogama su mu srasli jedan za drugi.

- Čiko, znate li kada će pronaći lek za ovu moju bolest, ne mogu više ovako - pitao nas je Despot 2015. kada smo se upoznali sa njim da bismo kroz akciju „Srce za decu“ razglasili sudbinu malog Bajinobaštanina.

Slagali smo ga, mada smo mu iz očiju čitali da nam nije verovao na reč. Na hiljade takvih, lažnih optimističkih, se pre tog našeg prvog susreta naslušao. Slušao ih je i sve dok nije zaspao da se više nikad ne probudi.

Od prvog teksta objavljenog pod naslovom „Žive rane malog Despota“, pa sve do juče dok je tinjala nada da će mališan preživeti. U nekoliko gradova Srbije, a najviše ih je bilo u Bajinoj Bašti i Užicu, građani, đaci, studenti organizovali su humanitarne akcije za Despota Lazića.

Sav prikupljen novac porodica je koristila za nabavku skupocenih zavoja za previjanje rana. Ti zavoji su mogli samo da primire rane, na čijim mestima su ubrzo iskakale nove, veće, bolnije, užasnije. Kroz njih je Despot gubio dosta krvi i postao anemičan. Vrištao je od bolova kada je majka morala da ga presvlači jer je pomeranje odeće iritiralo njegovu kožu koja je spadala i na najmanji dodir.

Juče kasno popodne, kada su Despotove roditelje Sofiju i Aleksandra pozvali da hitno dođu u bolnicu, objasnivši im da njihovog sina minuti dele od smrti, roditelji su apelovali:

- Obustavite prikupljanje pomoći. Neće trebati više. Hvala svima koji ste nam pomagali sve ove godine. Zahvaljujući vama imala sam čime da previjam dete i umanjim mu bolove - rekla nam je Sofija Lazić.

Potom je briznula u plač i otišla na Institut za majku i dete gde je poslednji put videla sina živog. Nije prošlo dugo, javili su joj da je preminuo.

(Telegraf.rs / Izvor: Blic)