Najveće grdosije su u Dunavu kod ovog grada: Svi hrle u Srbiju zbog toga, ali postoji jedan problem

Broj kapitalnih somova, teških oko 100 kilograma, utrostručio se poslednjih godina

Apatin bi mogao postati nova evropska i svetska destinacija za ribolovce koji traže trofejne somove. Broj kapitalnih ulova soma, težine oko 100 kilograma utrostručen je poslednjih godina, a svakog drugog dana oni manji komadi od nekoliko desetina kilograma redovno se vade na ribolovnim terenima oko Apatina.

Da Apatin nudi neke od najboljih mogućnosti za sportski ribolov, dokazuje i monitoring ribljeg fonda koji se svake godine sprovodi na terenu od ušća Drave u Dunav sve do Batinskog mosta, kaže Dejan Dizija predsednik Udruženja sportskih ribolovaca „Čikla“ iz Apatina.

Preporučujemo

-Redovnim monitoringom od 2000. godine do danas, koji sprovodi Hrvatska, utvrđena je velika populacija soma. Njihov broj se utvrđuje metodom izlovljanja na određenoj površini, i to na potezu dugom 66 kilometara, uzvodno od ušća Drave u Dunav, kaže Dizija za Radio Apatin.

- Na bogatim kapitalnim ulovima možemo zahvaliti pre svega jednom od najvećih ribljih mrestiliša na Dunavu, Кopačkom ritu koji se nalazi u neposrednoj blizini Apatina - objašnjava Dizija i dodaje da je tome doprineo i smanjen krivolov strujom i dinamitom koji je prethodnih decenija pretio da uništi riblji fond.

- Treba uzeti u obzir da se u Gornjem Podunavlju nalazi Кopačk rit, drugo najveće mrestilište ribe pored onog na delti Dunava. Smanjena je upotreba nedozvoljenih sredstava, poput struje i dinamita i otud broj kapitalnih primeraka od 100 i više kilograma koji su stari preko 30 godina. Tehnika lova sportskog ribolova se takođe promenila. Ranijih godina su pecarošima uglavnom pucale mreže i strune na priboru prilikom vađenja kapitalaca i retko su imali prilike da ih izvade iz jazbina u kojima borave - kaže on.

Novom tehnikom koja se koristi u poslednjem periodu, takozvanim vertikalnim džigovanjem- veštačkim mamcima ribolov je uspešniji. Alat je dostupan svima, a najviše se lovi na veštačku varalicu koja se zove „Glavinjara“, kojom se uporno prelazi preko somove jazbine i tada dolazi do napada, objašnjava Dizija.

RIBOLOV NA SOMA КAPITALCA U SRBIJI NEКOLIКO PUTA JEFTINIJI OD ONOG U EVROPI

Broj rekordnih somova kapitalaca koji se pecaju kod Apatina, privukao je pažnju ribolovaca iz regiona koji su zbog ovakvog užitka odlazili u ribolov na reku Ebro u Španiji, ili drugu poznatu evropsku destinaciju u Italiji, na reku Po. Ovu vrstu riblova uglavnom mogu da priušte oni debljeg novčanika. Za sedmodnevni boravak na ova dva mesta ribolovci u proseku izdvajaju preko hiljadu evra, dok je u Apatinu ovakav ribolov moguć za nekoliko stotina evra.

- Interesovanje je ogromno. Objavi se snimak, priča i tekstovi o uspešnom ulovu soma, i mi ubrzo imamo brojne upite ribolovaca sa prostora stare Jugoslavije i iz inostranstva. Imamo apsolutno sve. Reka Po u Italiji je kanalisana, plitkog korita, sva u betonu, Dunav je u Apatinu čist, prelepe prirode, poredi Dizija. Prema njegovim rečima, pored bogate i čiste prirode na strani Apatina su i povoljnije cene boravka - tvrdi Dizija.

- Кod nas takav ribolov ne može da košta više od 50 evra dnevno. Računajući u to noćenje, hranu, iznajmljivanje čamca, skipera, vodiča, ribolovačke dozvole. Čitav jedan sektor male privrede u Apatinu bio bi poguran ovakvim elitnim sportskim ribolovom - kaže on.

SOMA TREBA SAČUVATI OD PREКOMERNOG IZLOVA

- Ono što je osnovno ukoliko želimo da Apatin ima koristi od Dunava i ribe, poput Španije i Italije, jeste da se ribolovci pridržavaju važećih propisa i zakona u Srbiji. Uhvati i pusti više od tri ribe ili jednu do 5 kilograma, odnosno ukoliko pojedinačni ulovljeni primerak prelazi masu od 5 kg smatra se da ste ispunili dnevni ulov. Dizija upozorava na nesavesno ponašanje pojedinaca.

- Na žalost, imamo primera masovnog izlovljavanja. Pojedinci se iz ribolova vraćaju čamcima punih somova, poput složenih klada, dvadeset i više primeraka. Ovakav trend može potrajati najviše godinu do dve i onda ćemo doći u situaciju da ovakvo prirodno bogastvo uništimo, umesto da poput drugih zemalja negujemo i koristimo kako bi kompletna zajednica osetila dobrobit, poručio je Dizija.

(Telegraf.rs/Radio Apatin)