Heroini Velikog rata se klanjala saveznička vojska, teško je ranjavana, a zarobila je 23 vojnika

Do ranjavanja u grudi, u ratu se borila kao Milun Savić

Danas bi se za srpsku heroinu Milunku Savić reklo "Žena, majka, kraljica", a mi bismo dodali i ratnica. Preminula je na današnji dan 1973. godine u Beogradu.

Milunka Savić je bila dobitnica najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata. Učešće žena boraca u srpskoj vojsci bilo je revolucionarno, pa put do priznanja nije bio lak. Milunka Savić branila je otadžbinu i u balkanskim ratovima predstavljajući se kao muškarac. Posle rata, posvetila se ulozi majke i hraniteljice, a iškolovala je više od 30 dece.

Preporučujemo

Nosilac je vojne zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, zlatne medalje za hrabrost "Miloš Obilić", Legije časti IV stepena, Legije časti V stepena, francuskog Ratnog krsta i spomenica (Albanska spomenica i spomenica Solunskog fronta 1915-1965).

Rođena je krajem 19. veka u selu Koprivnica, nedaleko od Raške.

Učestvovala je u balkanskim ratovima pod imenom Milun Savić. Šišala se i povijala grudi kako se ne bi otkrilo da je žena. Milunkina "tajna" otkrivena je pošto je u Bregalničkoj bici (1913) ranjena u grudi.

Nagrađena činom kaplara

Ipak, zbog hrabrosti koju je pokazala u borbi rat je završila sa činom kaplara srpske vojske.

U Prvom svetskom ratu bila je deo čuvenog "Gvozdenog puka", najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihailo". Za pokazano junaštvo u Kolubarskoj bici odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić". Milunka je preživela i veliku austrougarsku i bugarsku ofanzivu i povlačenje preko Albanije.

U jesen 1915. godine Milunka je, u Makedoniji, teško ranjena u glavu i tako povređena povlačila se preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front gde je učestvovala u bitkama koje srpska vojska vodi na leto i jesen 1916. godine.

Zarobila 23 neprijateljska vojnika

Milunka Savić je pokazala veliku hrabrost u borbama - zarobila je 23 bugarska vojnika, pomagala u dostavljanju municije, istakla se u bombaškim napadima.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je 1917. godine vojničkom zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, ubrzo zatim dobija i odlikovanje francuske vojske - Legiju časti V stepena, a kasnije i francuki Ratni krst i oficirsku Legiju časti. Odlikovana i hrabra žena borac izazivala je divljenje savezničkih vojnika koji u svojim redovima nisu imali žene borce.

Pojava žena boraca u srpskoj vojsci bila je revolucionarna. Pored Milunke, bilo je još dvadesetak žena u našoj vojsci.

Kuvarica, bolničarka, pregledačica, čistačica...

Posle rata, heroina Velikog rata radila je u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolničarka, pregledačica u fabrici vojnih uniformi. Tada se udala za Veljka Gligorovića, sa kojim je dobila kćerku Milenu, ali je ubrzo usvojila još tri ćerke: Višnju, Radmilu i Zorku.

Međutim, brak je kratko trajao, tako da Milunka sama podigla četiri ćerke. Posle urgencija saboraca, 1929. godine se zaposlila kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo radnog veka.

Posle Drugog svetskog rata, Milunka Savić radila je i kao čistačica u beogradskim kafanama. Humanost je pokazala i tako što je iškolovala još oko 30 dece.

Skupština grada Beograd 1972. godine dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković, na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je štrikajući (prema ispovesti njenog unuka) u tom stanu 5. oktobra 1973. godine. Porodična kuća je prodata 1974. godine.

Aleja velikana

Iako je u medijima, tačnije u čitulji u novinama prvobitno bilo najavljeno da će Milunka Savić biti sahranjena u Aleji velikana, to se nije dogodilo.

Njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, tek 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine.

(Telegraf.rs)