Pakistanac Azer liči na našeg poznatog pevača: Srbija je najlepša zemlja, zvaću se Željko!

Upoznajte migranta Azera Kana: umetnika, pevača u pokušaju i kako sam kaže - pravog Srbina u duši

- Čim sam došao u Srbiju, u kamp u Obrenovcu, moj prijatelj Ivan, koji je takođe pevač rekao mi je: “Veoma ličiš na našeg poznatog pevača, njegovo ime je Željko Joksimović.” Nisam znao ko je to, nisam znao ništa o Srbiji. Zatim mi je poslao Željkovu stariju sliku. I kad sam video, pomislio sam: “Kako je ovo moguće? Zaista ličimo.” – priča uz smeh Azer Kan (32) iz Pakistana.

Preporučujemo

Kao nekome ko je napustio dom i sve što je do tad poznavao, to je bila prva pozitivna stvar koja mu se dogodila, nakon teškog puta do nepoznate zemlje.

- Dobio sam na poklon CD Željka Joksimovića i slušao sam ga svaki dan, kad god bi mi bilo teško. Njegove pesme su mi pomogle da se konačno osetim da negde pripadam. A mislio sam da to nije moguće. Prvi put, posle veoma dugog perioda sam osetio da sam srećan. Tako sam i odlučio da zatražim azil i ostanem u Srbiji – kaže on.

U zaraćenom Pakistanu je iza sebe ostavio majku i sestru i pobegao u potrazi za boljim, sigurnijim životom. Ali već na granici sa Iranom život je ponovo mogao da mu „izmakne pod nogama“.

- Kad smo pokušavali da pređemo granicu, iranska policija je pucala na kolonu ljudi u kojoj sam bio. Jedva smo izvukli živu glavu. Mislio sam da ću umreti. Ali uspeo sam nekako da dođem do Turske, iz Turske u Bugarsku, pa u Srbiju. Ovde sam tri godine. Kad sam došao u Srbiju, ljudi odavde su mi pružili mnogo ljubavi i poštovanja. Ovde se u srcu osećam slobodno i mirno – iskren je Pakistanac.

Nikola Popov, radnik Komeserijata za izbeglice i migracije, poznaje Azera otkad je prvi put zakoračio u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu. Za njega ima samo reči hvale.

- Mi imamo ovde neku vrstu zanatske radnje, odnosno stolarske radnje koju drže kolege iz nevladinih organizacija. On je otpočetka, otkad je ovde, posle nekog kratkog vremena, prijavio se da pomaže u toj radionici, da radi. Prave svašta od drveta, dakle slike, portrete, pirografiju... Prave i neke korisne stvari, to možete videti ovde i ove ograde od drveta i sve što je od drveta urađeno u našem centru, to su radili momci iz stolarske radionice i Željko je jedan od njih koji onako svakodnevno radi na tome i jako je dobar – kaže on, misleći na Azera, kojeg svi u centru zovu Željko, pa čak i njegovi sunarodnici.

To ime je, kako kaže i sam prihvatio, pa je počeo da razmišlja o tome da ga ozvaniči.

- Ako ikad budem dobio srpsko državljanstvo, želim da promenim ime u Željko. To ime mi je donelo više sreće u životu nego ime Azer. Što se prezimena tiče, ne želim da bude Joksimović, jer taj čovek je veliki pevač i jedinstven je u svetu. Ja se prezivam Kan, pa će moje srpsko prezime biti Kanović! – kaže on.

(Ivana Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)