Potomci junaka Halijarda: I dalje otkrivamo priče svojih očeva i čuvamo Dražin prsten

Amerikanci su rasli na pričama o herojstvu srpskih seljaka. Potomci Srba istinu su saznali tek nedavno, jer o Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini nije smelo da se priča

Potomci američkih pilota i srpskih seljaka koji su za vreme Drugog svetskog rata 1944. godine spašili 512 američkih avijatičara i pomogli im da se evakuišu sa teritorije pod okupacijom Nemaca, sreli su se nedavno u Pranjanima na obeležavanje 75 godina od operacije Halijard i podeli uspomene svojih očeva kako bi sklopili punu sliku o ljudskoj strani jedne od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova.

Pomešanih osećanja, jer se prvi put nalaze na mestu gde su njihovi očevi skrivani nekoliko meseci, a o njima brinule seoske porodice koje su svesno rizikovale svoje živote, potomci iz SAD iskazali su zahvalnost i poštovanje običnom srpskom čoveku, herojima koji su to postali zbog svoje humanosti.

Preporučujemo

Gari Kol, najstariji sin preminulog poručnika Roberta Kola, jednog od 512 pilota koji je spašen u operaciji Halijard, pričao je za Tanjug kako je počastvovan što je u Pranjanima i što je deo manifestacije koja podseća na herojska dela naših predaka. Srećan je, rekao je, što je napokon mogao da bolje upozna narod koji je spasio njegovog oca i njegove saborce.

- Otac mi nije mnogo pričao o celoj toj operaciji, umro je kada sam ja bio mlad, a ja u to vreme nisam najbolje mogao da razumem šta se dešavalo i koliki je značaj imala cela ta operacija i spašavanje - kazao je Kol.

Najviše je kaže, o tome saznao od svoje majke, koja sada ima 96 godina.

Za porodici Kol, kako je ispričao Gari, posebno mesto celoga života su imale srpske porodice i ceo srpski narod, koji se nesebično žrtvovao da spasi i pomogne svim američkim pilotima.

- Moja majka nam je pričala o tome, a kada se pojavio Internet, tražili smo više informacija i pronašli smo da postoji i knjiga ''Nezaboravnih 512'', iz koje sam saznao mnogo više - navodi Kol.

I DANAS ČUVAMO PRSTEN KOJI JE DRAŽA MIHAILOVIĆ DAO MOM OCU

Gariji nam je uspričao jedan zanimljiv detalj, koji priču o njegovom ocu čini zanimljivijom od priča drugih pilota - a reč je o odnosu pukovnika Roberta Kola i Dragoljuba Mihailovića.

- Moj otac i Dragoljub Draža Mihailović su delili uzajamno poštovanje i bili prijatelji - kaže Gari Kol.

Sarađivali su od početka Operacije Halijard, a kao znak posebnog prijateljstva razmenili su i prstenje.

- Prsten koji je moj otac dobio od Mihailovića i danas čuvamo u porodici i veoma smo ponosni na njega, ali prsten koji je naš otac dao Mihailoviću, ne znamo gde je - kaže Gari Kol.

On ne zna tačno o kojoj vrsti prstena se radi, ali je čuo od majke da je reč o srednjoškolskom prstenu njegovog oca.

- Voleo bih kada bih mogao da nađem taj prsten - kazao je Gari koji se nada da je prsten i dalje u Srbiji.

Gari je sa suprugom i dva brata po prvi put u Srbiji, a u Pranjanima su odseli u kući porodice koja je brinula o njegovom ocu i njegovim kolegama.

- Kao da se vratilo vreme od pre 75 godina - ista kuća, potomci onih koji su ga spasili, vodili računa o njemu, hranili i njega i druge.... - priča Gari.

Posetili su kaže i Beograd kako bi bolje upoznali zemlju i narod, tako važan za njihovu porodičnu istoriju.

- Uživali smo i u Beogradu, svi su gostoljubivi i opet ćemo se vratiti, ovo je bilo naše životno putovanje i veoma emotivno iskustvo - napomenuo je on.

SPASAO 10 AMERIČKIH PILOTA

I za Milivoja Radića, sina jednog od onih koji su spašavali američke avijatičare 1944. godine, obeležavanje 75 godina od tog događaja bila je prilika da podeli uspomene na svoga oca, ali i celu operaciju.

Njegov otac je bio kapetan prve klase Jugoslovenske vojske u Otadžibini i prilikom pada jednog od tih aviona spasao je 10 avijatičara.

Nažalost, jedan od pilota je preminuo i sahranjen je po pravoslavnim običajima, a devetoricu je Radićev otac sakrio u porodičnoj kući u Bačini, gde su proveli dva meseca.

Nakon dva meseca, piloti su transportovani u Pranjane, odakle su evakuisani u Ameriku.

- Vrlo malo sam znao o toj operaciji, jer se u to vreme nije pričalo o tome. Saznao sam kada je moja majka bila kod mog ujaka u Kanadi i saznala da je objavljena knjiga o toj operaciji i ulozi mog oca u njoj - kazao je Radić.

Njegova majka nije smela da donese knjigu u Srbiju, ali je izvukla iz nje jednu sliku i pismo koje je njegov otac uputio Draži Mihailoviću u kojem ga je obavestio da je spasio devet avijatičara.

- To pismo sa originalnim potpisom mog oca je iz te knjige, kao i slika na kojoj su moja majka i moj stariji brat - priča Radić.

O svemu što se dešavalo od avgusta do decembra 1944. godine saznao je 1976. godine, nakon smrti oca, tako da priču "iz prve ruke" nikad nije čuo.

- I majka je slabo pričala o tim događajima, krili su to od nas, jer su na taj način hteli da nas zaštite. Danas, kada se sve to obeležava, pomešana su mi osećanja i jedino što mogu da kažem jeste da je pravda spora, ali dostižna - kazao je Radić.

VAZDUŠNI MOST

Operacija Halijard, u Srbiji poznata pod nazivom Vazdušni most, bila je najveća operacija spasavanja oborenih američkih i savezničkih vazduhoplovaca ikada, a spašavanje je organizovano od avgusta do decembra 1944. godine, sa pista napravljenih u ruralnim delovima okupirane Srbije.

Preko 500 vazduhoplovaca je evakuisano iz Pranjana, zahvaljujući nesebičnoj podršci srpskog naroda, koji se brinuo o vazduhoplovcima i izgradio pistu kako bi omogućio njihovo spasavanje.

Evakuaciju savezničkih pilota izvela je avijacija SAD u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u Otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića.

Ta operacija smatra se za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova.

(Telegraf.rs/Tanjug)