Romski običaji o braku sa devojčicama jači od zakona

Apelacioni sud u Beogradu je oslobodio krivice punoletnu osobu za koju je utvrđeno da je imala seksualne odnose sa trinaestogodišnjom devojčicom

Krivični zakonik je izričit - seksualni odnos sa osobom mlađom od 14 godina je krivično delo za koje je najmanja zaprećena kazna pet godina u zatvoru.

Ipak, Apelacioni sud u Beogradu je u odluci koja je podigla dosta prašine u javnosti preinačio prvostepenu presudu i oslobodio krivice punoletnu osobu za koju je nedvosmisleno utvrđeno da je imala seksualne odnose sa trinaestogodišnjom devojčicom, piše Danas.

Preporučujemo

Obrazloženje sudskog veća privuklo je najviše pažnje - okrivljeni, zbog toga što je pripadnik romske nacionalne manjine, nije bio svestan da čini krivično delo. Da li se u konkretnom slučaju radi o ozloglašenoj popustljivosti domaćih sudova koji kršenje zakona opravdavaju običajima ili doslednoj primeni prava koja se ne iscrpljuje citiranjem prava?

U vezi sa temeljnim činjenicama nema spora - okrivljeni i oštećena upoznali su se u julu 2017. godine preko društvene mreže Fejsbuk. Nakon toga, okrviljeni je sa oštećenom u periodu od 20. jula do 28. avgusta, kada je kod nje utvrđena trudnoća, imao seksualne odnose. U tom trenutku ona je imala 13 godina.

NEOTKLONJIVA PRAVNA ZABLUDA

Ključno pitanje slučaja je da li je kod okrivljenog postojala neotklonjiva pravna zabluda. Naime, član 29. Krivičnog zakonika ističe da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Neotklonjiva zabluda nastaje u slučaju u kojem okrivljeni nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Viši sud u Pančevu, koji je prvostepeno osudio okrivljenog, presudio je da je on, kao prosečan građanin, bio svestan da je stupanje u polne odnose sa detetom zabranjeno. Apelacioni sud je došao do drugačijeg zaključka.

- Polazeći od činjenice da su okrivljeni i oštećena pripadnici romske nacionalne manjine, Apelacioni sud je najpre okolnosti konkretnog događaja cenio u sklopu sociokulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa, koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života - stoji u presudi Apelacionog suda.

PRVI ODNOS U KUĆI NJENE MAJKE 

Osobenost etničke zajednice sud je našao u iskazu okrivljenog koji je na sudu rekao da su po prvi put imali seksualni odnos u kući u kojoj je oštećena živela sa majkom, bratom i očuhom i da im je majka oštećene spremila krevet u zasebnoj sobi. Prema njegovom iskazu, nakon što su tu proveli dva dana i dve noći, zajedno sa majkom oštećene prešli su u kuću okrivljenog. Kada je majka oštećene saznala da su imali seksualne odnose, rekla je ćerki da tu treba da ostane i da je sada žena okrivljenog.

Značajan uticaj na odluku suda imalo je i mišljenje sudskog veštaka, dečjeg psihijatra Stevana Jokića, koji je na osnovu razgovora sa okrivljenim stekao utisak da on nije znao da je stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom prekršio zakon. Veštak je istakao da se okrivljeni kulturološki ponašao kao i većina pripadnika njegove zajednice.

NIVO ZNANJA NEADEKVATAN

Uz mišljenje veštaka, na odluku suda uticale su i karakteristike okrivljenog koji je opisan kao neko ko dolazi iz porodice slabijeg socijalno-ekonomskog stanja i ko je napustio školovanje u trećem razredu srednje škole, bez zanimanja, nezaposlen, sa nivoom znanja ispod svog uzrasta.

Imajući u vidu sve argumente, sud je došao do zaključka da okrivljeni "nije mogao da zna za postojanje pravne norme koja se odnosi na njegovo ponašanje".

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra nema dilemu - sud je doneo pogrešnu odluku.

ŠTITIŠ LJUDSKA PRAVA OKRIVLJENOG, A KRŠIŠ PRAVA ŽRTVE

- Ne možeš štititi ljudska prava okrivljenog time što ćeš kršiti ljudska prava žrtve - kaže ona. Ona je u tekstu za Peščanik podsetila na niz međunarodni konvencija o zaštiti dece koje je Srbija ratifikovala, a koji su ovom presudom svedeni na mrtvo slovo na papiru.

- Ova presuda je obesmislila sve aktivnosti koje Srbija sprovodi na zaštiti dece. Sud bi trebalo da bude vrhunac u sistemu zaštite - kaže Macanović i dodaje da je poseban aspekt presude nalaz veštaka koji je poslužio kao ključni argument sudskom veću.

- Veštaci nemaju nikakvu odgovornost za sopstvene nalaze. Međutim, to što u ovom konkretnom slučaju veštak ne zna zakone ne sme da bude izgovor za sudsko veće, kojima je posao da poznaju zakone - naglašava ona.

KONTRAPRODUKTIVNA PRAKSA

Sličnog stava je i Slavica Vasić, predsednica Romskog nacionalnog centra Bibija. Odluka Apelacionog suda u Beogradu je, prema njenom mišljenju, pogrešna pošto je obaveza suda da odlučuje po zakonu i međunarodnom pravu. Kako navodi, osim što je pogrešna, ona je i diskriminatorna.

- Ne može se generalizovati i reći da su maloletnički brakovi karakteristika Roma. Ovakva praksa je kontraproduktivna cilju da se praksi maloletičkih brakova stane na put - ističe Vasić, dodajući da svako ko živi sa maloletnom osobom treba da odgovara.

Oslobađajuću presudu donelo je tročlano veće Apelacionog suda u Beogradu. U donošenju odluke učestvovale su sutkinje Mlena Rašić i Mirjana Popović, dok je veću predsedavao sudija Miodrag Majić. Sudija Majić, predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, često istupa u javnosti kritikujući pojedine pojave u pravosuđu.

(Telegraf.rs / Izvor: Danas)