Kakav vazduh udišete u vašem gradu: Najčistiji je u Novom Sadu, a najzagađeniji u Beogradu
Zagađenju najviše doprinose fosilna goriva i saobraćaj, navodi direktor Agencije za zaštitu životne sredine
U Srbiji najzagađeniji vazduh udišu stanovnici Beograda, Niša, Sremske Mitrovice, Kosjerića, Smedereva, Uzica i Pančeva, dok je on najčistiji u Novom Sadu, ali i Boru, pokazao je godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine.
- Zagađenju najviše doprinose fosilna goriva i saobraćaj i dobro je što mnoge opštine u Srbiji gase kotlarnice i sa uglja i mazuta prelaze na upotrebu biomase, koja svakako ispušta manje zagađujućih materija - kaže direktor Agencije Filip Radović.
On navodi da građani Srbije osećaju posledice zagađenog vazduha, pre svega tokom zimskih meseci jer postoji veliki broj individualnih ložišta koja tada ispuštaju zagađajuće materije.
- Važno da shvatimo koliko je upotreba energije važna i da redukcijom fosilnih goriva i nafte možemo smanjiti nivo zagađenja. Izveštaj je pokazao da se Srbija kreće u dobrom pravcu i neophodno je da ispravimo greške od ranije i edukujemo građane o tome koliki je izazov aerozagađenje za našu civilizaciju - kazao je Radović.
Ističe da analiza pokazuje da je u Srbiji vazduh umereno zagađen do zagađen u zavisnosti od sredine.
U NOVOM SADU VAZDUH JE PRVE KLASE
Svakako je najzagađeniji u velikim sredinama kao što je Beograd, dok je u Novom Sadu prve klase, u Nišu je takođe zagađen, zatim Sremskoj Mitrovici, a Kosjerić i Užice zbog nezavidnog geografskog položaja tradicionalno imaju loš kvalitet vazduha, kaže Radović.
Podseća i da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije aero-zagađenje jedno od najvećih izazova, ako ne i najveći izazov za ljudsko zdravlje.
I GAŠENJE MOTORA NA SEMAFORU POMAŽE
On navodi primer Londona, koji je takođe suočen sa velikim aerozagađenjen, a u kome se ispostavilo da kada građani na semaforima gase svoje automobile tog dana kvalitet vazduha bude znatno bolji.
Ističe i da je dobro što se u mnogim gradovima u Srbiji sada gase kotlarnice u kojima se koriste mazut i ugalj i sve više prelazi na nova rešenja poput biomase.
(Telegraf.rs / Tanjug)