Nemanja je krenuo biciklom na put od preko 1.000 kilometara: Njegov cilj je Hilandar (FOTO)

Do sada je obišao sva znamena mesta od Subotice do Niša

Subotičanin Nemanja Mutić (33) krenuo je iz rodnog grada put dalekog Hilandara biciklom, ali njegovo putovanje duže je od hiljadu kilometara koliko ima do najveće srpske svetinje, jer usput obilazi i znamenitosti Srbije.

Preporučujemo

Na nimalo lakom putu gostoprimstvo mu pružaju poznati i nepoznati ljudi, koje je zadivio njegov podvig. Na Hilandar bi trebalo da stigne 6. septembra i da tamo ostane dva dana kako bi obišao sve srpske manastire.

Nemanja kaže da ga je na ovo putovanje inspirisalo jedno drugo, na kojem je bio prošle godine.

- Prešao sam 850 kilometara pešice na hodočašću El kamino do Santijaga u Španiji i tokom tog puta sam razmišljao da obilazim tuđu a da nisam video sve što je vredno videti u svojoj zemlji - priča nam Nemanja.

Tako se rodila ideja da obiđem Srbiju i to na biciklu, kako bi mi sve bilo pristupačno.

Odlučio sam se da to putovanje povežem i sa obilaskom srpskog vojničkog groblja u Solunu jer se ove godine navršava 101 od završetka Prvog svetskog rata, a takodje i 800 godina od osnivanja Srpske pravoslavne crkve što je razlog da odem i do Hilandara - priča Nemanja.

Do sada je obišao Vojvodinu, centralnu i zapadnu Srbiju a mi smo ga zatekli u Nišu gde je odlučio da vidi i Ćele kulu.

- Obišao sam Bačku Tvrđavu i Franjevački manastir koji će ući na listu Uneska, išao do Bačke Palanke i Novog Sada, posetio manastire na Fruškoj Gori, Oplenac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac i evo me u Nišu, pa nastavljam kroz Makedoniju do Soluna gde ću ostati jedan dan a zatim idem na Hilandar - opisuje Nemanja svoju rutu.

Priznaje da mu je kao rođenom Vojvođaninu, najteže kad naiđe na uzbrdicu.

- Navikao sam na vožnju ravnicom pa mi je svaka uzbrdica misija, ali dok motam pedale, teši me misao da posle nje, sledi nizbrdica - kroz smeh opisuje izazove na putu mladi Subotičanin.

Kaže da su putevi u Srbiji nezahvalni za bicikliste, jer ih nema mnogo, pa drugi vozači ne gledaju blagonaklono na dvotočkaše na svojoj ruti.

- Uglavnom biram manje prometne puteve, ali recimo između Kraljeva i Kruševca jedina putna veza je puna kamiona. Nije mi bilo svejedno dok su me pratili šleperi. Da bih se koliko toliko zaštitio, nosim drečavu odeću, izgledam kao papagaj, ali sam bar izdaleka uočljiv - kaže Nemanja.

Oduševljen je što nema nikakvih problema sa obezbeđivanjem smeštaja.

- U mestima gde nemam rođaka ni prijatelja, krevet mi daju potpuno nepoznati ljudi koji mi se javljaju preko društvenih mreža. Zahvalan sam i crkvenoj zajednici koja me je zbrinula u Mladenovcu a obezbedili su mi i noćenje u manastiru Prohor Pčinjski kod Vranja - priča Nemanja.

Utiske sa svojih putovanja deli na društvenim mrežama.

- Želim da što više i naših ljudi i stranaca vidi lepotu Srbije, jer mnogi od nas koji su obišli strane zemlje, još ne znaju u kako divnoj zemlji živimo - zaključuje Mutić.

(D. Kocić)