764 para trenutno u Srbiji na čekanju za usvajanje, a 198 dece je spremno za nove porodice

Španija je sa 14-oro usvojene dece iz Srbije jedna od zemalja iz koje se u poslednje vreme javlja najviše potencijalnih inostranih usvojitelja

U Srbiji trenutno na usvajanje dece čekaju 764 para, a za pronalaženje nove porodice spremno 198 dece, navode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Od ukupno 198 dece za usvajanje, trenutno sedamdeset dvoje su u postupku izbora usvojitelja iz inostranstva, jer za njihovo usvajanje godinu dana nije bio zainteresovan niko iz Srbije, dok se 35-oro mališana nalazi kod potencijalnih budućih usvojitelja na periodu adaptacije.

Preporučujemo

U Ministarstvu kažu da je od početka ove godine do danas ukupno usvojeno 61 dete, od toga 50 njih su usvojili parovi iz Srbije, a 11-oro dece je roditelje našlo u inostranstvu.

- Naši usvojitelji po završenoj pripremi i utvrđenoj opštoj podobnosti imaju pravo da se izjasne o poželjnim karakteristikama dece koju bi želeli da usvoje i uglavnom naši usvojitelji žele da usvoje dete do tri godine, koje je zdravo i nema određenih genetskih opterećenja - rekao je za Tanjug savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević.

Po zakonu, deca državljani Srbije mogu biti data na usvojenje stranim državljanima samo u slučaju da se u "razumnom roku od godinu dana" ne mogu naći usvojitelji domaći državljani.

- Tek tada se mogu primeniti mere međudržavnog usvojenja za to konkretno dete, a ta deca koja uglavnom idu na inostrano usvojenje, koju usvajaju strani državljani su deca sa određenim ozbiljnijim razvojnim i zdravstvenim problemima, deca starijeg uzrasta i deca romske nacionalnosti - kaže Vulević.

Za razliku od domaćih usvojitelja, navodi Vuletić, koji usvajaju decu od od godinu dana pa do šest, sedam godina, strani državljani usvajaju uglavnom stariju decu između pet i sedam, osam godina.

Španija je sa 14-oro usvojene dece iz Srbije jedna od zemalja iz koje se u poslednje vreme javlja najviše potencijalnih inostranih usvojitelja, a Vulević navodi da je u poslednje dve godine uspostavljena izvanredna saradnja sa tom zemljom koja je treća po broju usvojene dece iz naše zemlje.

Od 2005. godine, od kada se vodi zvaničan registar, do danas najviše dece usvojili su državljani Švedske, pa je tako novu porodicu u toj skandinavskoj zemlji za 14 godina našlo 99-oro dece. Na drugom mestu po usvajanju dece iz Srbije su državljani Sjedinjenih Američkih Država, a u toj državi usvojeno je od 2005. godine do danas 65-oro dece.

Inostrano usvojenje se, navodi Vulević, realizuje u skladu sa domaćim propisima, Porodičnim zakonom i Haškom konvencijom. Pored utvrđene opšte podobnosti stranih državljana da mogu usvojiti dete, Vulević kaže da oni moraju iskazati želju da usvoje dete konkretnih karakeristika i onda se ulazi u postupak usvojenja. Objasnio je da se u slučaju inostranih usvojenja ostvaruje saradnju sa određenim agencijama u stranim državama koje su licencirane u skladu sa Haškom konvencijom, koje su ispunile sve uslove da mogu posredovati u međudržavnom usvojenju. Te agencije nadležni u Srbiji obaveštavaju o deci koja mogu da budu usvojena u inostranstvu i one obavljaju izbor potencijalnih usvojitelje za konkretno dete.

- Potencijalni usvojitelji strani državljani obaveštavaju se detaljnije o karakteristikama konkretnog deteta i ako se i tada odluče, onda dolaze u zemlju, kod nas - rekao je Vulević.

Objasnio je da potom procedura počinje u Ministarstvu gde se prvo pravi plan kompletnog procesa usvojenja i naveo da Centar za socijalni rad ima svoja zaduženja, dostavljaju se nalazi i stručno mišljenje o uspešnosti postupka prilagođava koji je u slučaju inostranog usvojenja nešto kraći i traje između 20 dana i mesec dana, za razliku od postupka kada decu usvajaju držvaljani Srbije i kada postupak prilagođavanja traje do šest meseci.

- Nakon toga ukoliko organ starateljstva proceni da je taj postupak prilagođavanja uspešno završen i da je dete prihvatilo potencijalne usvojitelje, da su potencijalni usvojitelji prihvatili dete, onda se ide na zasnivanje usvojenja, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministra za rad - precizira Vulević.

Naveo je da je agencija koja je posredovala prilikom usvojenja deteta državljanina Srbije dužna da u naredne tri godine prati to usvojenje i izveštava Ministarstvo o statusu deteta.

- To se redovno čini na svakih šest meseci putem pisanih izveštaja, putem fotografija, video klipova. Čak smo imali slučaj da je naša ekipa išla u Švedsku i obilazila decu koja su usvojena - rekao je Vulević.

Naglasio je da nadležni u Srbiji imaju izvanrednu saradnju sa svim agencijama koje su akreditovane u skladu sa Haškom konvencijom.

- Ocenjeni smo kao zemlja koja ima jednu od najpouzdanijih i najprofesionalnijih procedura u promeni međudržavnog usvojenja - naveo je Vulević.

(Telegraf.rs/ Tanjug)