6 velikih suša je zadesilo Srbiju u poslednjih 20 godina, a evo zašto je grad sve češći problem

99 odsto svetskih naučnika porast temperature pripisuje povećanju koncentracije gasova sa efektom staklene bašte kao što su ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid

Jun ove godine bio je najtopliji mesec na globalnom nivou od kako se meri temperatura, a pomoćnik direktora RHMZ-a za Nacionalni klimatski centar Goran Pejanović kaže da je u toku sistemski trend rasta temperature atmosfere i okeana - okean topliji za pola stepena, a atmosfera za 1,2 stepena. Posledica toga je i šest velikih suša koje su zadesile Srbiju u poslednje dve decenije.

Kako je rekao, 99 odsto svetskih naučnika proces porasta temperature pripisuje povećanju koncentracije gasova sa efektom staklene bašte kao što su ugljen-dioksid, metan, azot-suboksid.

Goran Pejanović, Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

VIŠE UGLJEN DIOKSIDA U ATMOSFERI

- Njihova koncentracija je povećana za 40 odsto u odnosu na poslednjih milion godina. Kako čovek sve više spaljuje fosilna goriva, imamo više ugljen-dioksida u atmosferi koji sprečava ''lečenje'' planete zemlje, a doprinosi porastu temeprature - objašnjava sagovornik.

Ukazao je da su efekti globalnog zagrevanja i klimatskih promena registrovani u više od 180 zemalja na svetu.

- Svi šalju izveštaje o promeni klime i od Svetske meteorološke organizacije i agencija koje se bave promenom klime možemo da saznamo kakva je situacija u drugim zemljama - rekao je Pejanović.

Takve promene su, kaže, uočene i u Srbiji i za posledicu, između ostalog, imaju povećanje vodene pare koja utiče na pojavu kiše ili grada.

Štete od poplava u Srbiji 2014. godine, milijardu i po evra, Foto: Tanjug/MUP Srbije

U SRBIJI NAJVEĆI PROBLEM SUŠA

- Sve više vodene pare u atmosferi nam donosi velike nepogode praćene jakim vetrom i gradom - rekao je on i dodao je u našoj zemlji naveći problem suša jer se oko 20 odsto stanovništva bavi poljoprovredom.

ŠTETA 2 MILIJARDE DINARA

U poslednje dve decenije Srbiju je zadesilo šest velikih suša, podseća Pejanović i dodaje da su one znatno smanjile poljoprivrednu proizvodnju.

Procenjuje se da je 2012. godine šteta od suše bila dve milijarde evra, a 2014. godine, kada su nas zadesile katastrofalne poplave, milijardu i po evra, dodao je Pejanović.

(Telegraf.rs / Tanjug)