Dr Ljiljana uporedila zdravstvo u Srbiji i Nemačkoj: Ovo je obećana zemlja, ali jedno je presudno

Kad uporedi zdravstveni sistem u Srbiji i Nemačkoj, jasno je šta koji pruža i lekarima, i pacijentima

Nije poznato koliko lekara napusti Srbiju, a prema nekim procenama, taj broj se kreće oko 300 godišnje. Najčešća zemlja destinacije je Nemačka, koja je zbog deficita radne snage u zdravstvenom sektoru, svojim propisima olakšala dolazak na rad i zapošljavanje stranih lekara.

Dobri uslovi u zdravstvenim ustanovama, adekvatna nadoknada i mogućnost za usavršavanje su snažni faktori kojima Srbija teško može da konkuriše. Doktorka Ljiljana Ljuboja za Stetoskop je otkrila koji su razlozi kod nje bili presudni da život i karijeru nastavi u Nemačkoj.

Preporučujemo

- U mom slučaju su presudni razlozi bili pozitivna iskustva mojih kolega i prijatelja koji su otišli pre mene sa jedne strane. Sa druge strane sam naišla na poteškoće u svojoj zemlji u sprovođenju specijalizacije - objašnjava dr Ljuboja.

Nemačka jeste obećana zemlja za lekare, ističe ona, ali je važno razumeti dobro sistem. Da bi se sistem razumeo prvi korak je što bolje savladavanje jezika.

- Meni lično su bile neophodne neke tri godine za savladavanje jezika do nivoa da svog pacijenta bez poteškoća razumem, kao i on mene. Od te tri godine godinu i po sam učila jezik u Srbiji. Naravno, ovde bih želela da naglasim da sve to zavisi od individualnog angažmana. Nije isto da li kod kuće pričate srpski, čitate knjige na srpskom ili pak na nemačkom. Ja čitam knjige na nemačkom. B2 je bitan samo za administrativni deo kada je u pitanju dobijanje vize i dozvole za rad. B2 nikako nije dovoljan u našem poslu. Ni C1. Našem poslu je “dovoljno” ono kada imate osećaj da se bez ikakvih poteškoća sporazumevate sa pacijentom - kaže ona.

Kad uporedi zdravstveni sistem u Srbiji i Nemačkoj, jasno je šta koji pruža i lekarima, i pacijentima.

- Nemačko zdravstvo lekarima pruža slobodu izbora speecijalizacije, uslova rada, mesta rada (npr. ako želite da radite u seoskoj praksi nije problem, ali ni na univerzitetskoj klinici nije problem). Takođe tu je i veliki izbor metoda koje su neophodne u postavljanju dijagnoze. Sistem je generalno dobro organizovan u smislu da ako primite u seoskoj bolnici pacijenta sa moždanim krvarenjem, taj isti pacijent će u roku od sat vremena helikopterom biti prebačen na neurohirurgiju najbliže veće bolnice - dodaje.

Pored profesionalnih obaveza nađe i vremena i za meditaciju, jogu, sport, zdravu ishranu, kvalitetno vreme sa porodicom i učenje.

- Smatram da lekari imaju posebnu ulogu u društvu. Ulogu u smislu davanja vlastitog primera kada je u pitanju briga o svom kako fizičkom tako i psihičkom zdravlju. Kako trenutno menjam radno mesto, moram najpre da naglasim da obim posla nije u svakoj bolnici isti. Radni dan traje oko 8 i po sati (izuzev dežurstva koja traju 24 sata i ima ih od 5-8 u mesecu). Na poslu je generalno dinamika i sadržaj različit u zavisnosti od toga da li sam na prijemnom odeljenju, na “normalnom” odeljenju ili na intenzivnom odeljenju. Konkretno na kardiologiji sam imala priliku da budem i u laboratoriji za Koronarangiografiju, gde je opet sam sadržaj drugačiji. Kada imam slobodan dan provodim ga što svesnije u smislu provođenja vremena sa porodicom, prijateljima, vožnji bicikla, plivanju, čitanju - opisuje.

Za kolegenice i kolege koje kreću njenim stopama ima jedan savet.

- Nisam verovala koliko je jezik važan. Bez jezika ste u stranoj državi i pogotovo u našem poslu u nepovoljnoj situaciji. Kada govorite jezik, ograničenja više nema. Tada ćete lako sklopiti važna osiguranja, ostvariti sjajne kontakte, raditi svoj posao u punom sjaju. A to nam je svima cilj - zaključuje ona.

VIDEO: Za zaposlenje u Nemačkoj vam ne treba diploma fakulteta, samo kurs jezika

(Telegraf.rs/Stetoskop)