O nepokretnom Albancu u Gračanici brine Srbin: "Da nije bilo njega, psi bi me pojeli"

Starac brine o meni već godinu dana. On je imao bolest poput moje, poslat je u banju i izlečen je. On mi daje hranu. Bez njegove pomoći ne bih mogao da preživim

Mithat Parašumti (55) je nepokretan. Živi u Gračanici i o njemu se brine Velimir Milovanović (73).

- Iz bratove kuće izašao sam 2002. godine, nisam mogao da se prilagodim teškim uslovima… Nakon nekog vremena zbog sramote što nemam podršku ni moje porodice ni institucija, potražio sam posao u građevinskoj firmi, ali odbili su me. Nakon nekog vremena, napustio sam Đakovicu i došao u Prištinu. Živeo sam na ulici. Tražio sam posao u Lap džamiji. Odatle, neki mladi ljudi su pronašli podrum u Lipljanu gde sam živeo pet godina - rekao je Parašumti za RTV Dukađini.

Život u podrumu nije bio lak, osim nedostatka hrane, Mithatovo zdravstveno stanje se pogoršalo i ostao je nepokretan.

- Prošle godine moje zdravstveno stanje se pogoršalo. U Lipljanu, gde sam živeo, bilo je mnogo vlage. Dve godine sam imao probleme sa vodom. Tamo sam zadobio reumu, a nakon reume zadobio sam bolest nervnog sistema. Doktorka Zulfie Mendoz mi je rekla da ima leka za tu bolest ukoliko se ide u banju, ali sada sam izgubio nadu - rekao je.

Mithat već godinu dana živi u Gračanici, zahvaljujući dvoje mladih ljudi koji su ga smestili tamo i obećali da će pokriti troškove, ali nakon mesec dana nisu se više pojavili.

Uprkos tome, Mithat je zahvalan 73-godišnjaku kome plaća 50 evra kiriju od penzije od 73 evra koju prima.

- Da nije bilo njega, psi bi me pojeli. Starac brine o meni već godinu dana. On je imao bolest poput moje, poslat je u banju i izlečen je. On mi daje hranu. Bez njegove pomoći ne bih mogao da preživim. Država mi daje penziju od 73 evra - kaže Mithat.

Na kraju razgovora, Mithati priča šta mu je najviše potrebno.

- Potrebno mi je dosta stvari. Prvo kolica, da me izleče i pošalju u banju. Takođe mi je potrebna hrana - rekao je.

(Telegraf.rs/ Rdio Kontakt plus)