Svaki drugi predškolac ume da igra igrice, a tek svaki deseti zna da veže pertle

Rezultati pokazuju da je 58 odsto predškolske dece znalo da igra kompjuterske igrice, a samo devet odsto njih umelo je da zaveže pertle

Deca u Srbiji šest sati dnevno provode koristeći tehnologiju, a zbog prekomerne upotrebe interneta i to najčešće bez nadzora, zavisnost od ekrana je sve češće problem sa kojim se suočavaju najmlađi.

Manjak koncentracije, razdražljivost i problemi u pažnji kod dece samo su neke od posledica prekomernog korišćenja interneta. Uznemirujući je podatak američkih naučnika koji su ispitali 2.200 porodica. Rezultati pokazuju da je 58 odsto predškolske dece znalo da igra kompjuterske igrice, a samo devet odsto njih umelo je da zaveže pertle.

Preporučujemo

U zavisnosti od uzrasta - igraju igrice, gledaju video-klipove, a ima i onih koji postavljaju sadržaj na društvene mreže. Kombinacija tih aktivnosti, kako već duže vreme upozoravaju stručnjaci, može da dovede do zavisnosti. Roditelji kažu da je u eri tehnologije nemoguće potpuno zabraniti deci upotrebu mobilnih uređaja, ali priznaju da bi je trebalo ograničiti i fokusirati se na to kakav je sadržaj koji mališani koriste, najbolje edukativni.

Kompjuteri, smartfoni i tableti polako preuzimaju primat, čak je i televizija potisnuta kao izvor zabave, ali stručnjaci kažu da bi roditelji trebalo da se zapitaju jedno: Želite da vaša deca budu kompjuterski pismena, ali koliko pismena treba da budu?  Ako četvorogodišnjak ume da se uloguje, na internetu pronađe jednostavnu kompjutersku igricu i 'razbije je', šta će sve to dete umeti da uradi kad bude imalo šest ili sedam godina?

Kompjuteri neće pobeći, ali ni pertle se neće same vezivati, imajte to u vidu. Telefon u Srbiji samostalno koristi 70 odsto dece, a 24 odsto uz nečiju pomoć, pokazuje istraživanje Unicefa, prenosi RTS.

- Deca se prvi put susreću sa internetom u četvrtoj godini života. Većina svakodnevno koristi internet, odnosno oko 95 odsto u Srbiji, to je manje-više globalna statistika. Pet odsto ne koristi internet, to su uglavnom siromašna domaćinstva u kojima roditelji ne mogu da omoguće pristup internetu - kaže Ređina de Dominićis, direktorka Unicefa u Srbiji.

Master pedagog Jelena Višekruna, ističe da se problem javlja onda kada onlajn aktivnost zameni sve ostale aktivnosti, odnosno kada je ona prioritet u odnosu na sve ostalo.

- To, naravno, ima i određene posledice i po kvalitet života i po psihičko i fizičko zdravlje naše dece - navodi Višekruna za RTS.

Dodatan problem je i kasno reagovanje roditelja.

- I onda uglavnom ukidaju sve, što zapravo nije rešenje. Rešenje jeste da ih naučimo da pametno koriste pametne telefone, zapravo ne možemo da ih izmestimo iz vremena u kom žive, ali ono što možemo da uradimo to je da ih učimo samoodgovornosti, samodisciplini, da ih suočavamo sa posledicama i da ih prosto naučimo da oni budu gospodari svog vremena - objasnila je Višekruna za RTS.

(Telegraf.rs/RTS)