Ušao sam u najmračniji deo Viminacijuma, skriven pod zemljom: "Rimljanin" mi je otkrio velike tajne

Prava tajna i najatraktivniji deo Viminacijuma skriven je dole, pod zemljom

Gde je Viminacijum? Pitali su me neki prijatelji kada sam rekao da treba da ga posetim. "U kojoj je to zemlji?" ili "Je l' to kod Sremske Mitrovice, Paraćina?"

Zapravo, veoma je blizu Beogradu, na tek nešto više od sata vožnje, kod Kostolca - požarevačke gradske opštine.

Foto: Mateja Beljan

Sirmijum, Taurunum, Singidunum, Viminacijum. Teško je zamisliti da su to bili gradovi, veliki i moćni, puni života i za svoje doba moderni. Istorija ih je potom zbrisala, a njihova imena pamtimo samo kao arheološke lokalitete. I zato ne treba zameriti nekome ko ne zna baš da se iza varošice Kostolac nekim krivudavim putem oko elektrane stiže do polja zvanog Viminacijum.

Pogled u nekropolu, Foto: Mateja Beljan

Dok sam ležao u sobi sa tri kreveta na sprat, u imitaciji rimskog vojnog logora, gde danas i do 480 posetilaca može da prespava u Viminacijumu, u glavi mi je bila samo jedna brojka - 11.000. 

Foto: Mateja Beljan

Jedanaest hiljada ljudi, tačnije, toliko pronađenih ljudskih skeleta na mestu zbrisanog grada veličine današnjeg Požarevca podsećalo me je da se nalazim na jednom velikom groblju. Na groblju pokojnika, gde je sa njima sahranjena i čitava jedna civilizacija koja je cvetala na našim prostorima.

Foto: Mateja Beljan

Pronađeno je 14.000 grobnica u Viminacijumu. Da je ovde bio život, da je ovde bila smrt, da je neko brižno sahranjen, oplakan i ostavljen da leži u miru doveka shvatate tek kada vidite tri skeleta. Prava, otkrivena. Jedina tri koja su sačuvana u celosti. Paradoksalno, ti ljudi više nisu sahranjeni. Njihove sićušne kosti i omanje lobanje koje najednom ugledate u kutu natkrivenog dela nalazišta kao da vas preseku, podsete. "Bili smo ljudi. Živeli smo ovde. U Viminacijumu, gradu".

Foto: Mateja Beljan

A istraženo je samo pet posto ovog lokaliteta i kopaće se još vekovima. Dok pišem ove retke ja ležim na mrtvom gradu, okružen tajnama iz perioda 1. do 7. veka nove ere koji umešni arheolozi tek otkrivaju.

ZA PRAVI DOŽIVLJAJ POTREBNA JE MAŠTA

Video sam samo iskopine, temelje. Tek poneku pločicu iz kupatila, delić cevi za parno grejanje, ponovo sagrađen drveni amfiteatar, verno rekonstruisanu vilu, ali i zašao u najmračnije tajanstvene hodnike sa freskama koje neodoljivo podsećaju na pravoslavne ikone u starim manastirima. A taj veliki, uništeni grad, moraću da zamislim. Pokušaću sebe da vidim iz ugla jednog Rimljana, a sve što iznesem biće na osnovu podataka o nekadašnjem životu koje je pričao vodič.

Foto: Mateja Beljan

Neka se moj zamišljeni domaćin zove Julije.

Bio bi sigurno zgrožen kada bi me video tako oznojanog i iznurenog od puta iz Beograda. Kada bi samo zamislio da sam se gurao u gradskom autobusu, Julije ne bi smeo ni da mi priđe. Pre ulaska u grad, kupanje je bilo obavezno. To je znak dobrodošlice, no pre svega, higijenska potreba i zaštita stanovništva od zaraza koje vrebaju spolja.

Foto: Mateja Beljan

- Izvolite se prvo dobro istuširati. Sva masnoća, znoj i prašina da se speru. A onda, imate pet bazena, krenite redom. Zimogrožljivi ste? Ne brinite se, voda jeste malo hladna, ali zdravo je to, za srce. Pređite u drugi bazen, pa treći... Voda je malo toplija? Ovde je mlaka. Čekajte malo, pravi raj čeka vas tek ovde u četvrtom i petom gde je voda veoma topla. I da vas upozorim, tu se kupa jedna lepa dama, nemojte baš biti nepristojni. Donećemo vam vino. Ne žurite nigde, uživajte, a večeras, posle molitve u Jupiterovom hramu, imaćemo malu zabavu. Mi to zovemo bahanalije. Godina je bila rodna, pa vina imamo na pretek - pričao je Julije.

Foto: Mateja Beljan

Peć je gorela, a pod nogama su cevi koje greju celo kupatilo. Nema tu bojlera od 50 litara, niti kadica i đakuzija. To su lučni bazeni koji mame na baškarenje. Sve pločice su crno-bele, a kanalizacija odlazi pravo u Dunav.

Foto: Mateja Beljan

(Ono što se danas može videti su temelji terme, pa oblik i raspored bazena može da se nazre. Tačno se vidi kuda su išle cevi za grejanje i njihovi izlomljeni delovi. Tek u naznakama vidi se keramika...)

Foto: Mateja Beljan

- Hajde, da vam pokažem grad. Imamo predivan hram, on je dominantan, posvetili smo ga Jupiteru, ali sada nam je najbliži amfiteatar. To je ponos, upravo traje borba, gladijator se pomolio bogovima u malom hramu iza, a ostavio im je, kažu, veliku žrtvu. Ljuti leopard ga čeka u kavezu... videćemo kako će proći - zagonetno se osmehnuo Julije.

Foto: Mateja Beljan

(U Viminacijumu najpre je građen drveni, a potom i kameni amfiteatar. Ostali su samo temelji nekih pomoćnih zgrada. Sada se može videti drvena i verna replika dela ovog objekta, a tu su pronađeni i ostaci skeleta leoparda i kamile, koji dokazuju da su se tu vodile borbame gladijatora).

Foto: Mateja Beljan

- Ono gore je tribunalija, tamo se naš guverner gosti vinom. Voli da gleda borbe, ali i pogubljenja. Juče je liptala krv, došao je kraj trojici hrišćana koji su izdali naše bogove, i jednom Jevrejinu kojem sam lično presudio - ponosno je po grudima sebe lupio Julije.

Foto: Mateja Beljan

(U Amfiteatru izvođena su i javna pogubljenja. Proganjani su hrišćani i Jevreji, ali je Viminacijum opstao i kada je hrišćanstvo prihvaćeno kao legalna i ravnopravna religija)

Julije mi je pokazao u daljinu.

Foto: Mateja Beljan

- Vidite, iza je naš vojni logor. Pre par meseci sam izašao odande. Ušao sam sa 17 godina, sada mi je 42. Želim da osnujem porodicu i uživam u ovom gradu, a možda odem i dalje. Kažu da je carstvo mnogo velikih i lepih gradova, a da je Rim veličanstven. Zato sam se borio, vreme je da uživam - pričao je.

Foto: Mateja Beljan

(Iza civilnog dela grada, sa Amfiteatrom, pozorištem, trgovima, pijacama, višespratnicama i kućicama, vilama aristokrata i veličanstvenim hramom, verovatno posvećenom Jupiteru, nalazio se vojni logor. Odvojen i ograđen. Dečaci su su sa 17 godina kročili u njega, a tu su provodili čitavih 25 godina. Žene? Često su ih i sretali, praznili nagone, ostavljali vanbračne potomke, ali sve do "penzije" o porodici nisu mogli ni da sanjanju. Tek kada završe vojnu službu mogli su da se ožene. Procena je da je u gradu živelo i do 40 hiljada ljudi, a ono što nije iskopano ispitano je posebnim uređajima)

Foto: Mateja Beljan

- Ovde je sahranjen jedan od naših viđenijih građanina. Zapravo, kremiran je. Napravili smo mu mauzolej - priča Julije zagledan u građevinu.

("Pokojnik je spaljen na licu mesta i na tom mestu je izrađena posebna drvena konstrukcija koja je nosila telo pokojnika. Veoma je interesantno da je posle sahrane i nabačenog tankog sloja zemlje od nekoliko centimetara, ceo prostor zatvoren kamenom i veoma obogaćenim krečnim malterom. Ovaj način sahrane poznat kao bustum, iako poznat iz literature veoma retko se nalazi. Pogotovo je izuzetan u uslovima kada postoji mauzolej. Ličnost koja je sahranjena na ovom mestu izaziva posebno uzbuđenje. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je na ovom mestu sahranjena, odnosno spaljena osoba koja je u rimskoj hijerarhiji zauzimala izuzetno visoko mesto" objašnjavaju stručnjaci iz Viminacijuma na jednom od najvažnijih tačaka arheološkog nalazišta)

Foto: Mateja Beljan

Danas, ovim mestom hodam kao kroz neku staru tvrđavu, ali se jasno vide grobnice. I tri skeleta, cela. Groblje se širilo i oko mauzoleja, ali prava tajna i najatraktivniji deo Viminacijuma skriven je dole, pod zemljom.

Foto: Mateja Beljan

Mesto gde Julije sigurno ne bi mogao da me uvede, ali naši arheolozi to mogu su - podzemne grobnice. Danas posetioci mogu da prođu skučenim i oskudno osvetljenim prolazom u kojem se oseća jeziva, smrtna hladnoća. Dok hodate savijeni možete da skrenete u neku od malih odaja, grobnica gde jedva dva čoveka mogu da uđu i ugledate moćne freske, koje liče na vizantijske hrišćanske ikone, a jedna od njih neodoljivo podseća na svetog Đorđa koji ubija aždaju.

Foto: Mateja Beljan

Najpoznatija je freska jedne devojke koja je poznata kao "Antička Mona Liza".

IMPOZANTNA PALATA I VOJNI LOGOR

- Uvešću vas u jednu palatu. Lično poznajem najvećeg zemljoposednika u gradu, vlasnika mnogo robova. Ako nam dozvoli, kročićemo i u plavu salu, da vidite kako izgleda plavi kamen koji sigurno do sada niste videli. Donet je sa bliskog istoka, a vredniji je od zlata - pričao je Julije.

Foto: Mateja Beljan

Prelepa palata sa fontanom zapravo je verna kopija tipične rimske aristokratake kuće. U njoj se nalazi i maketa čitavog Viminacijuma, onakvog kako je nekada izgledao, a život se kulturološki i nije mnogo razlikovao u odnosu na ovaj današnji. Viđenije porodice imale su i kanalizaciju, trgovi su vrveli od ljudi, kuće su čuvali psi, gajila se vinova loza.

Foto: Mateja Beljan

Tu su i četiri biste, takoreći portreta tri tipa ljudi čiji su DNK ostaci pronađeni u Viminacijumu. Crnac, potom tamnoputi muškarac i žena mediteranskog izgleda sa izraženim krivim nosem i plavokosi, plavooki muškarac.

Foto: Mateja Beljan

Posetioci su u Viminacijumu smešteni u "vojnom logoru". Nekada su dečaci dolazili ovde znajući da ih čeka duga i mukotrpna obuka, sa teškim metalnim oklopima i krvavim borbama na granicama Carstva.

Foto: Mateja Beljan

Danas je ovo idealno mesto za ekskurzije i grupne posete, a umesto vojne obuke i rata, na raspolaganju su igre: streličarstvo, avantura park, zip lajn, radionice grnčarstva, kaligrafije... U svakom slučaju, vojni logor prvenstveno je namenjen aktivnom odmoru za posetioce Viminacijuma.

Foto: Mateja Beljan

Sobe su šestokrevetne (tačnije po 3 kreveta na sprat), svaka ima svoje kupatilo i klima uređaj, postoji menza, a poseban užitak u vrelim letnjim danima je boravak u bašti logora kada zađe sunce.

Foto: Mateja Beljan

VIDEO: Na arheološkom lokalitetu Viminacijum, otkriven grob!

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)