Na Pravnom fakultetu održan stručni skup "Internet dijalog": Autorsko pravo tiče se svakoga od nas (FOTO)

Regulacija ove oblasti izuzetno je zahtevna, usled činjenice da korisnici sa svakog dela planete putem velikog broja platformi pristupaju istom sadržaju, dok je autorsko pravo predmet lokalnih zakona

Stručni skup "Internet dijalog" održan je 5. juna u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u organizaciji Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije" i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Okupljeni studenti prava, advokati, i drugi zainteresovani profesionalci imali su prilike da slušaju izlaganje na temu autorskog prava i njegove zaštite na internetu i da se informišu o radu Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije u prethodnoj godini.

U pozdravnom govoru dekan Pravnog fakulteta prof. dr Zoran Mirković izrazio je zadovoljstvo zbog dugogodišnje saradnje Pravnog fakulteta i Fondacije RNIDS i dodao da Fakultet temi intelektualne svojine posvećuje izuzetnu pažnju. Goran Milanković, član Upravnog odbora RNIDS-a, napomenuo ja da Fondacija sarađuje duže od decenije sa Pravnim fakultetom i zaključio da se na skupovima posvećenim intelektualnoj svojini svaki put nešto novo može naučiti.

Preporučujemo

U fokusu skupa bilo je izlaganje dr Sedrika Manare, direktora Gugla za autorsko pravo, sa kojim je razgovarao prof. dr Dušan V. Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta.

Dr Sedrik Manara je izlaganje započeo osvrtom na istorijsku pozadinu pitanja zaštite autorskog prava i objasnio da je danas regulacija ove oblasti izuzetno zahtevna, usled činjenice da korisnici sa svakog dela planete putem velikog broja platformi pristupaju istom sadržaju, dok je autorsko pravo predmet lokalnih zakona.

Ključni izazov sa kojim se regulativa intelektualne svojine suočava na internetu je višestrukost – mnoštvo platformi na kojima je dostupna neverovatna količina sadržaja koji praktično svako sa pametnim telefonom može da postavi. Zato je važno znati da se u digitalizovanom svetu autorsko pravo tiče baš svakoga ko neki sadržaj plasira na internetu. ž

Danas pojedinac sa pametnim telefonom nije samo onaj koji konzumira, već je i onaj koji stvara sadržaj.

Do 99% kreativnog sadržaja dostupnog na internetu ne postavljaju profesionalci, već amateri. Dok oni proizvode okean sadržaja, profesionalni fotografi, pisci, videografi... doprinose kapima tom okeanu. Tektonske promene na tržištu uzrokovala je univerzalna dostupnost sadržaja, pre svega besplatni sadržaji pod Creative Commons licencom.

Posledično, brojne industrije (među kojima se ističe muzička industrija) beleže pad prihoda. Dr Sedrik Manara primećuje da je sve više autora, i da je "pita" zapravo veća, samo što sada više njih uzima svoje parče.

Posebno zanimljiv deo izlaganja ticao se nove Direktive EU o autorskom pravu na digitalnom jedinstvenom tržištu, usvojene u aprilu 2019. godine, koju su države članice dužne da implementiraju u nacionalne propise u roku od dve godine. Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ova Direktiva tiče se i zakonodavstva Srbije.

Direktiva daje novo pravo medijskim kućama u vezi sa korišćenjem njihovih publikacija onlajn, što implicira da će Gugl morati da plati medijima za korišćenje odlomaka u svojim servisima, kakav je Google News.

Dr Sedrik Manara komentarisao je ovu odredbu u kontekstu Nemačke, koja je 2013. uvela takav zakon. Dr Manara je objasnio da je praksa Gugla bila da na svom servisu indeksira samo vesti za koje je postojalo odobrenje sa sajtova čiji kodovi nisu zabranjivali indeksiranje. No, novi zakon je implicirao traženje nove saglasnosti izdavača sadržaja, što je rezultiralo, usled činjenice da odgovorni za sadržaj nisu odgovorili na Guglove dopise, smanjenjem broja naslova za dve petine.

Konstatovao je da zakon, iako mu je to bio proklamovani cilj, nije doprineo diverzifikaciji medija na internetu, naprotiv.

Iskustvo je pokazalo da posebno ispaštaju manji izdavači i mediji jer im bez prisustva na Guglu broj poseta sajtovima pada, što vodi i padu prihoda od oglašavanja.

U drugom delu skupa bilo je reči o praksi Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije u prethodnoj godini, o čemu je govorila prof. dr Sanja Radovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Ona je navela da je prošle godine pred Komisijom vođeno pet sporova, a nakon toga objasnila uslove za usvajanje tužbe pred Komisijom. Doc. dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o pojedinim spornim procesnopravnim pitanjima u postupku rešavanja domenskih sporova sa fokusom na učešće stranaca u postupku rešavanja domenskih sporova i na odnos postupaka pred Komisijom i pred sudom.

Razgovor je vodio prof. dr Slobodan M. Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

(Telegraf.rs)