Potresno pismo sestre Nine malom Milošu, dečaku kog je pre 19 godina ubio OVK terorista

Stojim ti kraj groba i gledam, ćutim i razmišljam, nazivaju te ljudi mali Miloš, gledam datum rođenja i računam, mlađi si od mene nešto manje od dve godine

Pre tačno 19 godina, 28. maja 2000. godine, u srpskom selu Cernice, kod Gnjilana, ubijen je srpski dečak Miloš Petrović. Tada je imao samo 4 godine. Ubili su ga albanski teoristi, koje je predvodio Afrim Zećiri, pripadnik tzv. Oslobodilačke Vojske Kosova. Ni on, ni njegovi pomagači, nikada nisu procesuirani. Pored Miloša, ubijeni su Vojin Vasić i Tihomir Trifunović.

EULEKS je tada odustao od istrage, jer "nije imao dokaza". Prema informacijama iz dana kad su Srbi ubijeni, rafalna paljba otvorena je na njih dok su sedeli ispred lokalne prodavnice. Pored troje ubijenih, još dve osobe su teško ranjene.

Preporučujemo

Afrim Zećiri, poznatiji pod nadimkom "Crni bombarder", a kog su Srbi identifikovali kao počinioca napada navodno se tada dobrovoljno predao KFOR-u. Prethodno je nekoliko puta hapšen zbog provokacija ili napada na srpsko stanovništvo u Cernici. Zećiri je prebačen u zatvor u američkoj bazi Bondstil nedaleko od Uroševca.

Samo dve godine kasnije, u junu 2002, Međunarodno veće Okružnog suda u Gnjilanu izreklo mu je oslobađajuću presudu, iako je za njega prethodo tražena smrtna kazna.

Njegova sestra, Nina Stojanović, napisala mu je pismo, a ovom prilikom ga prenosimo u celosti: 

Dragi Brate,

Dođem tu i tamo u tvoju Cernicu i razmišljam kad smo se upoznali ili tačnije mogli da upoznamo, ako ne grešim bila je to 2016. godina, rekla bih maj ili jun. Stojim ti kraj groba i gledam, ćutim i razmišljam, nazivaju te ljudi mali Miloš, gledam datum rođenja i računam, mlađi si od mene nešto manje od dve godine, nisi ti više dete ili makar ne bi bio.

Putuju misli, gledam sliku deteta urezanu na teški mermerni spomenik i eto da nije bilo tako već drugačije, verovatno bih ti gledala slike na društvenim mrežama, izlaske sa drugarima, selfi iz anfiteatra sa kolegama sa faksa i naravno uglađeni pozeraj sa devojkom u koju si zaljubljen, a i ona u tebe. Cenim da bi to bila umiljata plavuša kestenastih očiju koje sevaju od ljubomore i ponosa, jer u današnja smutna vremena nije lako pronaći takvog momka.

Čestitog, vrednog i hrabrog. Verujem brate Miloše, ne bi ti bilo lako, nije lako živeti u enklavi, ipak od života u enklavi, gora je samo smrt u enklavi. Razmišljam brate, susreli bi se tu i tamo na svakih godinu, dve dana, otišli u neki izlazak, doček nove godine, došao bi i ti kadkad u Novi Sad. Verovatno bi mi na današnji dan pričao o tome kako ti je ostalo još dva ispita da diplomiraš, ali da te koči neki od onih predmeta, koji svakom studentu izazivaju glavobolje, a onda bi zajedno zaključili da je do profesora, obrazovnog sistema ili države.

Međutim, umesto svega toga na današnji dan stojim kraj tvog groba i gledam tešku mermernu ploču. Kada dođem upalim ti sveću i tu i tamo ostavim neku igračku po starom narodnom verovanju. A zašto? Ne smem ni da se usudim da postavim to pitanje. Verovatno ga prečesto postavljaju tvoja majka, otac, brat Lazar i brat Mihailo koji te zapravo nikada nije ni upoznao, tvoja rodbina, tvoji sugrađani, meštani raspete Cernice.

Zašto je toga dana bezumu i teroristi palo na pamet da ubije? Šta se tog dana desilo sa kosmičkom pravdom? Zašto je jedan dečak morao da napusti ovaj svet, ovu zemlju? Zašto je Srbija ostala uskraćena za jedan um i jedan ljudski život? Zašto je Miloš Petrović četvorogodišnji dečak ubijen u napadu albanskog ekstremiste? I zašto je Afrim Zećiri, uhapšen, identifikovani terorista pušten na slobodu?

Odgovora na pitanje nema.

Danas si ti Miloše simbol sela, simbol stradanja Srba na Kosovu i Metohiji i smernica svima nama da se ne odričemo Kosova i Metohije, jer je to jedini put koji moramo slediti, inače svaka žrtva, svaka bitka i svaka pobeda su uzaludne. Sigurna sam brate Miloše da krasiš Carstvo Nebesko i pomeni tamo nas grešne.

(Telegraf.rs)