Advokati zabrinuti zbog redukovanja uslovne osude: "I za lakša krivična dela ići će se odmah u zatvor, gubi se pravo na resocijalizaciju"

Komora ukazuje se da bi građani morali imati šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuju bez odlaska u zatvor

Advokatska komora Beograda (AKB) izrazila je danas zabrinutost povodom izmena Krivičnog zakonika (KZ) kojima se značajno sužava krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda, jer će, kako smatra, građani izgubiti šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuju bez odlaska u zatvor.

Komora smatra da je pretežni deo izmena KZ nastao kao reakcija na trenutno raspoloženje javnog mnjenja, kao i da je u proteklom periodu javnost bila fokusirana isključivo na uvođenje kazne doživotnog zatvora i zabranu uslovnog otpusta.

Preporučujemo

Predloženim rešenjima autori izmena su predvideli da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto 10 godina koliko je predviđeno aktuelnim zakonikom.

Ovo rešenje je predviđeno, kako su obrazložili pisci predloga, zbog visokog procenta uslovnih osuda koje izriču sudovi za lakša krivična dela

Međutim, kako podseća AKB, za razliku od doživotnog zatvora koji se izriče u par desetina slučajeva, uslovna osuda se izriče u 60 odsto slučajeva, i to najčešće građanima koji se prvi i jedini put nađu pred sudom. 

- Imajući u vidu redukovanje uslovne osude i povećanje zaprećenih kazni zatvora, sasvim je izvesno da će sudovi izricati veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora kojima se ne mogu ostvariti efekti u zaštiti društva od kriminaliteta. Ukoliko se pooštrava kaznena politika u odnosu na izvršioce teških krivičnih dela i one koji ponavljaju krivična dela, nema nikakve logike da se istovremeno sužava polje primena uslovne osude prema onima koji krivično delo izvrše prvi i jedini put - smatra beogradska advokatska komora.

Komora ukazuje se da bi građani morali imati šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuju bez odlaska u zatvor, ali se predloženim izmenama ova šansa u prevelikoj meri sužava.

Povećavanje zaprećenih kazni, proširivanje slučajeva u kojima je zabranjeno ublažavanja i sužavanje primene uslovne osude rezultiraće povećanjem broja zatvorenika u Srbiji, kao i velikim brojem mladih ljudi koji će odlaskom u zatvor neminovno postajati deo kriminalnog miljea, iako je bila moguća njihova resocijalizacija uslovnom osudom.

(Telegraf.rs/Tanjug)