Nema klanja vola za kilo mesa: Zakon o izvršiteljima na doradi, neke mere su "bezobrazluk"

Činjenica da se Zakon za proteklih osam godina dva puta menja dovoljno govori o tome koliko je bio manjkav

Tek što je počela javna rasprava o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ili kratko rečeno o izvršiteljima, a već je izazvala različite komentare. Posao izvršitelja je u startu, još od 2011. godine kada je donet zakon, dočekan sa velikim podozrenjem zbog same činjenice da njihova primanja procentualno zavise od veličine duga koji uspeju da "uteraju". To je odmah izazvalo sumnju u opravdanost mnogih izvršenja, uz ocenu da su im data velika ovlašćenja, u potpunoj nesrazmeri sa odgovornošću.

Šta donose izmene zakona? Prema oceni pravnika Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Jovana Ristića, činjenica da se Zakon za proteklih osam godina dva puta ekstenzivno menja dovoljno govori o tome koliko je bio manjkav.

Preporučujemo

On kaže da je za pohvalu to što je predlagač učinio napor da ga učini jasnijim i ukazuje na dobre poteze, ali i one loše odredbe koje su i dalje ostale takve.

Ristić za Sputnjik konstatuje da su definitivno bolje i socijalno odgovornije odredbe koje su zajedno sa organizacijom „Krov nad glavom“ predložili Radnoj grupi, a ona ih podržala.

ZA MALI DUG ODE VELIKA IMOVINA

- Na neki način se sada štiti krov nad glavom. Prvi put imamo prepoznatu kategoriju doma u Zakonu o izvršenju. Ojačano je takozvano načelo srazmere što bi narodski trebalo da se zove nemojte klati vola za kilo mesa. Dakle, da se izbegavaju situacije u kojima se za mali dug oduzima imovina daleko veće vrednosti - objašnjava pravnik „Efektive“.

On je precizirao da predlog predviđa da se dužniku ne može uzeti stan ukoliko je reč o dugu za komunalne usluge čija glavnica ne prelazi 5.000 evra. Upravo dugovanja za komunalije su, kako kaže, najjrasprostranjeniji u Srbiji i pretežan deo građana ima problem sa tim.

Ukazujući na dobre strane predloženih izmena, Ristić objašnjava da je njima smanjena kvota zadiranja u plate i penzije zaduženih građana. Prema predloženim izmenama od minimalne penzije neće moći da se uzme više od jedne desetine, a od minimalne plate najviše jedna četvrtina, a maksimalno polovina primanja. Uvedene su, praktično, tri kategorije, objašnjava on, zavisno od toga da li je plata, odnosno penzija iznad proseka, ispod proseka, ili minimalna.

Ristić napominje da ima dobro urađenih rešenja u oblasti pravnih lekova i precizira da je proširen krug razloga za izjavljivanje žalbi i prigovora. Do sada građani nisu mogli to da učine kako bi obustavili izvršenje.

PROŠIREN SPISAK ONOGA ŠTO NIJE ZA PLENIDBU

On naglašava još jednu dobru novinu.

- Proširen je krug stvari koje se ne mogu pleniti. To je jako dobro. Kod zemljoradnika je bio cenzus tako da do 10 ari njihovog zemljišta nije smelo da se pleni, a sada se, pored toga, od plenidbe izuzimaju i njihove poljoprivredne mašine, pribor za rad“, ističe sagovornik Sputnjika i napominje da nije reč samo o sredstvima za rad zemljoradnika, nego i zanatlija i advokata.

Ostavljena im je, dakle, mogućnost da rade, zarade i namire dug.

MANJKAVOSTI

Ristić, međutim, nije propustio da ukaže na manjkavosti. U tom kontekstu on je, pre svega, ukazao na velike probleme sa dostavom pisma o rešenju i zaključak o izvršenju. To pismo, kako napominje, do dužnika ni ne dođe i on ni ne zna da ima problem. Lošim smatra i to što su drugim odredbama praktično relativizovane one odredbe o socijalnim pravima građana.

- Kada izvršitelj nekome blokira račun u banci, što se često dešava, umesto da vam blokira platu kod poslodavca ili u PIO fondu, on to zaobiđe i udari na vaš račun - napominje on i dodaje da dužnik ima samo tri dana da primeti da ga je banka blokirala i da je došlo do prenosa sredstava na izvršiteljev račun. Ukoliko ne reaguje u tom roku on gubi sva socijalna prava koja su mu data.

KAŽNJAVAJU SE POMAGAČI

Ristić na kraju ukazuje na još jednu lošu stranu predloženih rešenja. Kažnjavanje ljudi koji u pokušaju da pomognu dužniku solidarno sprečavaju izvršenje, ovaj pravnik je nazvao bezobrazlukom. Nimalo, kaže, nije pooštrena kaznena politika protiv izvršitelja, a ojačava se kaznena politika protiv građana koji su ukazali na probleme u ponašanju izvršitelja.

Pošto je u toku skraćena javna rasprava o tom predlogu u trajanju od 20 dana, on naglašava da bi rasprava trebalo da bude kakve su uobičajene javne rasprave, od grada do grada, kako bi građanima bila objašnjena predložena zakonska rešenja. Umesto sadašnjeg dopisivanja sa Ministarstvom pravde i organizovanja okruglih stolova na kojima učestvuju predstavnici pravosuđa, javna rasprava bi, kako kaže Ristić, trebalo da uključi javnost, a to znači i predstavnike Advokatske komore i organizacija civilnog društva koji će da zastupaju prava građana.

VIDEO: Kako je Tijana Jurić zapečatila sudbinu svakom ubici deteta u Srbiji

(Telegraf.rs / Izvor: Sputnik)