Danas klinci lude za patikama od 20.000, a evo šta je bilo kul u školama '70-ih i '80-ih (FOTO)
Ko je imao farmerke, kožnu jaknu, vozio "jawu" i jeo picu, e taj je bio kralj
Brendirana dukserica, poslednji model telefona, patike, pa i fiksne proteze neke su od stvari za kojima pojedini klinci danas žude, ne bi li u očima vršnjaka bili kul. Reći da su marke bitne samo ovoj generaciji, bilo bi lažno, jer je svaku znala da zavede po neka etiketa. Ipak, oni koji su adolescentske dane preživljavali tokom 1970-ih i 1980-ih kažu da je su njima bile hit stvari koje je mogao da priušti svako. Ali bile su hit jer nisi imao gde da ih kupiš.
Evo šta oni kažu da je tada bilo u trendu.
- Kada je o odeći reč, stvarni hit 70-ih godina bile su farmerke. U početku su se nabavljale samo iz inostranstva, a kasnije su otvoreni komisioni sa carinskom robom koji su jedino držali teksas. Ko je imao "Super rifle", taj je bio glavni, onda i "Doringo", a godinama kasnije "Levis". Znam čoveka kome je majka radila u Holandiji i koji je jedini nosio džins u gradu. I dan-danas nadimak mu je Levis, iako ima preko 60 godina - priča Dragan (59).
Nisu se raspravaljali, kažu, oko marke patika, ali su se zato vodile duge rasprave o tome je li bolji Smak ili Bijelo dugme.
Ubrzo su kul postali oni koji đuskaju. Sredinom 70-ih počele su da se otvaraju prve diskoteke po manjim mestima širom Jugoslavije. U dupke punim lokalima vrteli su se Boni Em (Boney M) i Aba (Abba), a izlazilo se petkom i subotom.
In je bilo probati nove stvari.
- Sećam se, leto 1977. godine, Bečići, Međunarodni omladinski centar. Pevač nam preko mikrofona govori kakve se sadržaji okolo nude. I u jednom trenu kaže: "Tu i tu možete naći picu". Svi muk i u neverici gledamo u njega, gde pred devojkama to da priča?! A on kreće da opisuje "pica je to i to jelo...". Eto, tad sam prvi put čuo za picu - seća se kroz smeh Mirko (63).
Inače, prve picerija pojavila se u Zagrebu 1969. godine, a u Beogradu početkom 1970-ih godina, u sklopu restorana "Pod lipom". U isto vreme, klinci su poludeli i za prvim industrijskim sladoledima na štapić.
- Jao da, i prvi kokteli! Prvo smo u pili bezalkoholne. Popularan je bio "šišmiš", nekakav crveno-plavo-žuti miks - kaže Biljana (60), koja je 1970-ih, kao i njeni vršnjaci kupovala indijsku odeću, kada nije nosila farmerke na tregere, još jedan modni hit tih godina.
Ranih 1970-ih in je bilo imati što više ploča, magnetofon ili gramofon, dok su se kasete pojavile sredinom te decenije. Kako ondašnji tinejdžeri kažu, dobra produkcija "Jugoton Zagreba" omogućavala im je da slušaju ne samo jugoslovenske, već i strane muzičare. Zbog toga su, možda i nesvesno, osećali da su ispred svojih roditelja, od kojih je većina tokom 1960-ih čekala Bitlse kraj "Radia Luksemburg".
- Glavni u društvu si bio, ako si znao da sviraš gitaru. Bilo da su bile u pitanju kućne žurke, ili još češće - okupljanje na ulici ili u parku, oko onih koji su svirali gitare motali su se sve. Većina nas je znala da svira harmoniku, ali gitara je bila prava stvar. Kao sada da čujem... Znalo se na velikom odmoru, sve ječi oko Više pedagoške u Užicu - kaže Zoran (58).
Za vreme njihovih klinačkih dana, drugarstvo se gradilo na korzou. Ko je želeo da bude viđen, morao je da šeta. Kako kažu, svaki grad u Jugoslaviji imao je svoj korzo. Uveče su ulice bile dupke pune ulice starih i mladih, parova sa decom.
Sa dozom zavisti gledalo se na one koji su vozili prve ponike leti, a "Elanove" sanke i skije zimi. "Vespa" je sve manje bila u modi, a čehoslovačka "Jawa" zauzimala je njeno mesto - ozbiljniji i veći motor, a mladim Jugoslovenima više dostupan.
Da bi bio kul u to vreme, morao si da ideš na koncerte. Pre 1970-ih koncerti se nisu održavali po velikim sportskim halama i na otvorenom. Ova deceniju mnogi pamte po, sada već legendarnoj, svirci Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme.
"Brilijantin" je među Jugoviće uveo pomamu za kožnim jaknama.
- Ko nije imao kožnu, dobra je bila i jakna od skaja. Ali baš smo ih voleli. Tokom 1980-ih i dalje smo nosili suknje od gaze i sandale isusovke. Plastični nakit bio je popularan među tinejdžerkama, koje su već polako počinjale da uvijaju svoju kosu u minival. Nemojte me držati za reč, ali čini mi se da kada se Neda Ukraden ošišala na paž, mnoge "devojke od stila" otišle su "pod makaze" - pokušava da se seti Gordana (50).
Kul Beograđani i oni koji su u glavnom gradu studirali izlazili su u "London", "Bezistan", "Podijum", "Šesticu"... Ipak, ne mogu da ne priznaju da su, što se mase tiče, početkom 1980-ih Lepa Brena i Slatki greh napravili bum i da su ih mnogi slušali.
Poseban status u odeljenju dat je onima koji su imali mini tranzistore. Sa njih se slušao prenos derbija, ako treba i usred velikog odmora.
- Sredinom 1980-ih hit su bile kaubojke šimike i kineske šangajke. Šangajke su bile naročito popularne jedno vreme, ali onda su, pa kako da kažem, postale kao pokazatelj nižih primanja. Zašto? Jer su oni koji su kul nosili starke - dodaje Dragan (51).
Na pitanje da li smatraju da su, posle svega nabrojanog, bili materijalisti, ove generacije kategorički odgovaraju - NE.
- Malo šta je od onog na šta smo se mi ložili bilo stvarno skupo. Uglavnom su to mogli da manje-više priušte svi. Status je dolazio ako si te "markirane stvari" uspevao negde da kupiš - jednoglasni su oni.
Kako se vi sećate ovih godina? Jesu li sećanja naših "tinejdžera" previše nostalgična i romantična? Javite nam u komentarima.
(d.savanovic@telegraf.rs)