Zvali su ga "izgubljenim gradom", danas je novi grad bez uspomena: Obrenovac pet godina od tragedije

Prošlo je tačno pet godina od majskih poplava koje su pogodile Obrenovac i za jedan dan obrisale grad sa mape

Ako danas prošetate Obrenovcem, videćete nove kuće, zgrade, škole, obdaništa. Srešćete ljude kako sede u parkovima i ćaskaju, ili užurbano hodaju kasneći na posao, drugi se šetaju, treći trče za decom.

Preporučujemo

I ukoliko ne znate šta su ove ulice preživele, pomislićete - grad kao i svaki drugi.

Jedini podsetnik da je voda 16. maja 2014. "progutala" Obrenovac je tanka žuta linija ucrtana na fasadama nekih zgrada i kuća. Do te linije voda je odnela sve pred sobom.

Ljubiši Trbojeviću voda je tog 16. maja uništila celu imovinu. Na jednoj kući pokazuje crne tragove na zidu, koji ga podsećaju na najgoru noć u njegovom životu.

- Voda je bila do plafona nekih 2,8 metara. Prekoputa nas je bilo saobraćajno stovarište i kad se nafta odatle izlila u vodu, nama su ostali crni tragovi na kući. Nama je voda došla otpozadi, od reke Tamnave. Kolubara i Tamnava su se bukvalno spojile kod naše kuće, tako da smo morali da bežimo. Sa ženom i decom i šestomesečnim unučetom sam krenuo da bežim uz ulicu, gde su nas prijatelji pokupili kolima i spasili.

Posle smo otišli u Rovatine, na drugo mesto, koje je malo više, da se obezbedimo da se ne bismo udavili. U tom trenutku nisam mislio na okućstvo, već da spasimo živote. Čak sam poveo i kuče, ali njega je nažalost bujica odnela - sa tugom u glasu priča Ljubiša.

Za pet godina obe kuće je, uz pomoć donacija uspeo da obnovi. Garaža mu se srušila u poplavama, kao i muzički studio u kojem je držao vredne instrumente, ali, kako kaže, najviše žali za uspomenama.

- Izgubili smo sve. Uspomene, davne uspomene, slike... Takoreći nemam ništa od fotografija sa ženom i sa decom. I od svadbe, da ne kažem i od sahrane oca, majke, ispraćaja u vojsku dece, punoletstva, sve to nema ništa. Ono što sam najviše voleo to su moji muzički instrumenti. Svirao sam bas gitaru i kontrabas, mnogo sam voleo muziku - objašnjava Ljubiša.

Poplave su potpopile 85% teritorije Obrenovca. Uništeno je 11.500 kuća, 1.500 prodavnica i preduzetničkih radnji, a oko 1.500 poljoprivrednih gazdinstava potpuno je devastirano, kao i celokupna infrastruktura grada.

Naš novinar, Marko Pantić, zauvek će pamtiti taj 16.maj kroz reči njegove bake koje su ga probudile: "Ustaj, Marko, poplava je" i emotivni telefonski razgovor s majkom.

- Tog jutra negde oko sedam ujutru sam joj zvanično saopštio da je poplavljeno celo naselje, da smo baka i ja na četvrtom spratu kod prijatelja i da ja ne vidim izlaz iz te situacije u tom trenutku. Evakuisali su nas sa prozora na prizemlju zgrade, dokle je dosezala voda. Sećam se svog straha dok čamcem plovimo kroz grad u kojem sam odrastao, jer po prvi put u životu ne mogu da hodam tim ulicama.

Strah kada ne vidim svoju školu, jer je poplavljena. Strah dok prolazimo pored fudbalskog kluba "Radnički", gde znam koja je visina tribina na terenu, a to se ništa ne vidi, jer je tu neko veliko more ili veliko jezero u mom gradu - seća se on.

Zgrada obrenovačke radio- televizije "MAG", otvorena samo nedelju dana pre poplava, tog 16. maja mogla je da ode u zaborav. Ceo prvi sprat objekta potpuno je poplavljen, ali je na svu sreću oprema i tehnika spašena na drugom spratu.

- Obrenovčani su putem naših radio i TV stanica pratili vesti o situaciji u gradu. Onog trenutka kad je Mag izgubio signal, svi naši gledaoci su rekli, "Ode Obrenovac". Ipak, mi smo nastavili da emitujemo program iz kontejnera koji smo iznajmili i u vodi, u blatu, sedeli smo i emitovali radijski program, kako bi naši građani imali istinite i pravovremene informacije o situaciji u Obrenovcu - priča glavni urednik RTV "Mag" Miroslav Paunović.

Kako kaže, Obrenovac je danas, pet godina od poplava nov grad, izgrađen, ali bez uspomena.

- Kad izgubite sve fotografije dragih ljudi, izgubite sposobnost sećanja. Tačnije, izgubite zdrav duh u sebi. Bojim se da su neki ljudi baš zbog tih nestalih fotografija, izgubili onaj duh u sebi i da nemaju kome, nemaju čemu više da se vrate. Takođe, u Obrenovčanima je od poplava usađen strah od svake veće kiše.

Kad smo pravili serijal "Priče potopljenog grada" posetili smo porodicu koja  živi u kući, koja još uvek nije obnovljena i dok smo pričali s gospođom o stravi koju je proživela tokom poplava, počinje da pada kiša. Petnaest sekundi kasnije, njeno dete koje ima šest godina trči niz stepenice, nezavršene stepenice razrušene kuće, plačući, sa strahom u očima, pitajući: "Mama hoćemo li ponovo biti potopljeni?"

Taj strah od novih poplava prosto je usađen u Obrenovčane, iako ne verujem da postoji opasnost da se nešto takvih razmera ponovo dogodi - zaključuje Paunović.

Odgovor na pitanje da li Obrenovcu može da se dogodi slična katastrofa, kao i šta je urađeno u Obrenovcu da bi se takav scenario izbegao, dao nam je u videu na početku teksta predsednik ove opštine Miroslav Čučković.

(Ivana Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)