Direktor "Srbijavoda" za Telegraf.rs pričao da li će se ponoviti stravična 2014. i kakva nam je sada odbrana od poplava

Najavljeno je do petka i 120 litara vode po kvadratnom metru

U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nabujale reke su juče već napravile probleme i voda je ušla u domove ljudi, nakon ciklona koji je došao iz Italije. Uz veći vodostaj reka koji protiču i zajednički kroz Srbiju, prognozirane su i obilne padavine.

Nakon majskih poplava 2014. godine koje su odnele živote i napravile veliku materijalnu štetu u Srbiji i dalje postoji veliki strah, naročito uz ovakve uslove i doba. Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović istakao je da je pet godina kasnije drastično drugačije. Pomoglo je ulaganje u zaštitu i bolja organizacija, a na srećnoj strani su i drugi uslovi prirode na koje ne možemo da utičemo, a to su relativno suvi jesen i zima za nama. Međutim, sami sebi na muku stajemo i zagađivanjem voda raznim otpadom.

  • Koliko situacija iz susedstva utiče na nas, uz prognoziranu veliku količinu padavina?

Ciklon koji dolazi iz Zapadne Evrope prvo je zahvatio područje BiH i Hrvatske. U prethodnih 24 sata kod njih je palo u pojedinim područja i preko 200 mililitara kiše po kvadratnom metru, što uzrokuje određene probleme. Gledajući refleksiju na nas, te vode koje će doći Savom i Drinom sa te strane za dva do tri dana će se pojaviti u našoj zemlji. S druge strane je upozorenje RHMZ da nas očekuju od danas do petka obilne padavine, nekih 30 do 60 litara, lokalno do 80 - danas, sutra i sredu prepodne, a zaključno sa petkom čak do 120 litara.

To će naravno uticati da se podignu nivoi reka na područjima gde pada. Ciklon dolazi sa zapada, dakle, zahvatiće zapadni deo Srbije, područje koje imamo na Drini, Jadru, Kolubari i sve one male reke koje su u slivu tih reka, zatim ulazi u centralnu Srbiju, gde ćemo imati podizanje nivoa na Lepenici, Kubušnici, Resavi, Peku, gornjem slivu Zapadne Morave.

U četvrtak ili petak očekujemo i da se sve reke i pritoke Južne Morave lagano podižu. Mogući su problemi na regulisanim i na neregulisanim, neuređenim delovima tih planinskih i brzih bujičnih tokova. Dakle, moguća su lokalna izlivanja, dok na velikim rekama na kojima imamo izgrađene sisteme za odbranu od poplava ne očekujemo da imamo nekih velikih problema. Što se tiče nivoa odbrane na Savi, dakle na velikoj reci, između četvrtka i petka očekujemo da uđemo u redovnu odbranu, a do nedelje da će nivo doći do vanredne odbrane. Dakle, sprovodiće se mere, ali nije to ni blizu onog što smo imali 2014. godine.

  • Često spominje 2014. godina, kakva je situacija danas kada je uporedimo sa njom i šta je preduzeto u međuvremenu?

Situacija je drugačija. Prvo, mi smo 2014. godine smo imali dva poplavna talasa pre tog majskog poplavnog talasa. Zemljište je već bilo puno vode i sve kiše koje su padale kao na beton. Danas imamo drugu situaciju. Imali smo sušnu jesen i relativno sušnu zimu, tako da je moć upijanja zemljišta veća. U prethodne četiri godine imali smo i reakciju svih nadležnih državnih organa.

"Srbijavode" su imale ozbiljne radove na 500 lokacija u Srbiji. Radili smo u 95 opština i gradova. Veći deo sistema smo vratili u potpuno funkcionalno stanje, a tamo gde smo imali mogućnost da podignemo stepen bezbednosti izgradnjom novih objekata, to je urađeno. Imali smo šest ozbiljnih objekata koje smo gradili iz kredita Svetske banke. Da napomenem da smo završili radove u Novom Pazaru na reci Raškoj, u Aleksincu na Moravici na dva lokaliteta, da smo radili na Nišavi u Nišu.

Danas imamo radove u Mačvi na Savi. Sprovodimo rekonstrukciju 10-ak kilometara Savskog nasipa i to baš na onom delu koji je bio najugroženiji 2014. godine. Zatim, izvodimo radove u Valjevu, Svilajncu i Paraćinu.

  • Koji su to radovi u pitanju?

Vrši se rekonstrukcija podizanja nasipa na neku veću kotu. Ako je kota neke visine nasipa bila dva metra, ako je struka rekla da treba da bude tri metra, on se podiže još za metar, i dobija neke druge gabarite, kako voda ne bi mogla da ga razruši. Kroz urbana područja radili smo regulacione radove,  građevine od betona i kamena, shodno nekim proticajima koji garantuju bezbednost. Podižemo i gabaritno i dužinski nasip.

  • Kakvi su nasipi, generalno, u Srbiji?

Svi nasipi u Srbiji su rađeni pre 50-ak godina. Imali smo jednu poplavu 1965. godine, posle nje se pristupilo drugačijem načinu odbrane. U tom periodu od 1965. do 1995. godine, izgrađeni su nasipi kojih ima i u Srbiji i Vojvodini, po svim standardima i normama koji su tada važili.

Naravno, zatim imamo i nešto drugo, to je silazak ljudi na vodu. Sve veći broj ljudi živi na područjima koji nisu prirodno stanište. Samim ti su i obaveze i države  lokalne samouprave i svih nas, što s druge strane nameće da se to menja. Na primer, Pančevački rit, gde živi 150.000 ljudi. To područje je prvenstveno bilo namenjeno za poljoprivredu, a tamo imamo oko 1.000 kilometara kanalske mreže.

Dakle, najgušća mreža kanala u Evropi je u Pančevačkom ritu. Svi ti kanali su bili za poljoprivrednu proizvodnju i njihova dubina bila je dubine korena biljaka koje su tu rasle. Danas imamo 250.000 ljudi,  domaćinstva i industriju, privredu, komunalne vode... Samim tim dubina kanala mora da se promeni, crpne stanice moraju biti drugačije i sve to predstavlja novi izazov koji nas čeka. Takođe, Pančevački rit je opasan sa dve reke, Tamišom i Dunavom. Tamiški nasip koji je građen je nasip koji mora da seu neko dogledno vreme rekonstruiše. To su sve neki izazovi koji nas čekaju da bi ljudi živeli bezbednije.

Scnee iz 2014. godine ne bi trebalo da se ponove Foto: Privatna arhiva
  • Koje su to mere preduzete da bi ljudi bili zaštićeni i šta se preporučuje stanovništvu potencijalno ugroženih područja?

Nakon tih velikih poplava sve te mere išle su u dva smera. Prvo je povezivanje institucija. Tačno znamo ko sa kim komunciram i horizontalno i vertikalno. Drugo, važno je i da mediji danas na drugačiji način informišu, na pravi način. Stanovnicima se pre svega savetuje da slušaju instrukcije nadležnih organa, a biće obavešteni svim sredstvima komunikacije.

  • Razumemo da su insitucije povezane, da se bolje komuncira. Šta to u praksi znači - da su spremni spasilački timovi, džakovi... Šta je još spremno?

Šta znače preventivne mere koje smo sproveli ovih dana: prvo popisali smo svu opremu i mehanizaciju koju imamo i rasporedili po terenu. Znamo koje su to kritične tačke u svakom slivu, da li je to neko naselje, grad, industrijski, infrastrukturni objekat. S druge strane, ljudi koji su na terenu, 24 sata su tu. U obavezi su da obiđu za deo zadužen i da izveštavaju šta se dešava. S treće strane, rasporedili smo džakove i svu onu opremu koju imamo u komunikaciji sa lokalnim štabovima, koliko im je potrebno toliko im je isporučeno, ili je negde dislocirano da sat, dva može stići do krajnjeg korisnika.

  • Koliko smeće u rekama takođe pravi veliki problem, ranije smo imali slučajeve kada voda ne može da protiče od njegove nenormalne količine?

To je poseban problem o kom ćemo morati da brinemo dugo u budućnosti i tu imamo dva dela. Prvo je edukacija našeg stanovništva. Nažalost, danas imamo situaciju da sve ono što imamo u garaži kući, zavisi u nekom potoku ili reci. Taj frižider koji je završio u nekoj reci, kada naiđe na neki propust, mostić, on je zaglavi, dolazi do podizanja nivoa vode i oštećenja. Zato danas obilazimo sve te deonice i pokušavamo da sagledamo gde je šta stiglo u toku jeseni i zime da se to na vreme ukloni. Naravno, bacaju se i kamionske gume i kojekakve šasije od autombila. Predstavlja poseban problem i to na malim, bujičnim tokovima, gde se sve rešava i završava za par sati i vi nemate mogućnost da reagujete. To se zaglavi i za 15 minuta imamo poplave.

  • Moramo da napomenemo i da nije samo običan građanin kriv za stanje na rekama. U Zrenjaninu su, na primer, zabeleženi prizori velike količine otpada u Tamišu, koja je stigla iz Rumunije. Kese, džakovi, leševi životinja...

U Srbiji imamo problem, kao i u ostalim balkanskim zemljama koje na pravi način nisu zbrinute. Imamo neke stare deponije koje su ostale i, ne znam tačno za Rumuniju, ali verovatno je na nekoj staroj deponiji narastao nivo reke...

Setimo se 2014. godine kada smo na Ibru imali jedno more plastike koje je plivalo, zato što je išao vodostaj od neke deponije na Kosovu, odakle je taj vodostaj išao.

Jezero Ćelije, takođe, odakle se Kruševac snabdeva vodom. Mi smo preko 50 šlepera smeća uhvatili sa mrežama. To je sve došlo iz Blaca i Brusa. Imamo problem i na lokalnom i na globalnom nivou. Deponije nisu gde treba da budu i definisane.

  • Jedan od poslednjih primera je i reka Jošanica, kružila je ružna slika iz Novog Pazara, prepuna smeća. Šta se čini povodom baš ove reke?

Tu sad imamo dejstvo i komunalne i vodne inspekcije i svih drugih državnih i lokalnih organa da bismo takve slučajeve predupredili. I tu je u pitanju neka divlja deponija koju je ponela voda kada je nivo reke narastao.

(M.Rodić)