Hvalimo se zakonima, a svake godine sve je više ubijenih žena: Ni mera udaljenja od žrtve ne sprečava nasilnike da urade ono najgore

Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji omogućuje hitne mere, počela je 1. juna 2017. godine

Broj žena koje su ubijene u porodičnom nasilju ne smanjuje se uprkos merama koje su uvedene od 2017. godine. Nasilni supružnik, ako policajac tako proceni, mora privremeno da se odalji od žrtve, a ako joj samo pošalje jednu poruku ili pokuša da je kontaktira, dobiće 60 dana zatvora.

Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji omogućuje takve mere, počela je 1. juna 2017. godine. Te godine stradalo je 29 žena, a naredne 31. Godine 2010. ubijeno je 20 žena, a 2015. 25.

Preporučujemo

Ideja je da se hitnim merama nasilnik spreči da izvrši neko teže krivično delo, da povredi ili ubije svoju ženu ili pak žena muža. Policajac na terenu, ako proceni da bi posledice zajedničkog života mogle da dovedu do takve situacije, izdaje hitnu meru na 48 sati. Predmet se dalje šalje osnovnom tužilaštvu, koje može predlagati da osnovni sud produži meru na još 30 dana, što se u 96,5 posto slučajeva i dešava.

Ne samo što je nasilnik udaljen iz kuće, već on za to vreme ne sme ni da se javi žrtvi, da joj šalje poruke i ne sme da kroči u svoj stan.

Advokat Ivan Simić je upozorio da ovakav sistem neke žene i zloupotrebljavaju, a kao problem navodi i to što se kod odluke o produžavanju mere udaljenja uopšte ne održava ročište.

- Zakon sankcioniše mogućeg učinicoa krivičnog dela, na osnovu procene policijskog službenika, što na neki način stimuliše simulirane i lažne prijave, koje u sebio sadrže neretko i motive koji svakako nisu u duhu ovog zakona - kazao je Simić.

Na primer, žene lažno prijavljuju svog partnera i, pošto on dobije status nasilnika, stiču bolju početnu poziciju u postupku razvoda.

- Kada u predmetu vidim rečenicu: "Razvod je u toku", razmišljam da postoji mogućnost zloupotrebe hitne mere... Naime, kada prvostepeni sud odlučuje o poveravanju dece, mora da ceni činjenicu da li je supružnik nasilnik ili ne - kazala je predsednica Višeg Suda u Pančevu Stanka Simonović i dodala da sud, u svakom slučaju, mora da ima u vodu cilj zakona, a to je sprečavanje nasilja i blagovremeno zaštititi žrtvu.

MOGUĆA ŽALBA

Kada primi rešenje osnovnog suda, onaj kome je izrečena hitna mera može da se požali u roku od tri dana. Osnovni sud je dužan da njegovu žalbu prosledi višem u roku od 12 sati.

- Viši sud mora da odluči o žalbi u roku od 3 dana. Postupak je hitan, jer ako odlučujemo o privremenom udaljenju iz stana, onda odlučujemo o pravu na stanovanje, kao jednom od osnovnih ljudskih prava - rekla je sudija Simonović.

NEMA ROČIŠTA

- Zakon ne predviđa održavanje ročišta kada se odlučuje o predlogu tužioca za produženje hitne mere, pa ne postoji mogućnost neposredne komunikacije suda sa žrtvom i mogućim učiniocem. Jedini kontakt s njima ima policijski službenik, koji prvi izdaje naređenje o hitnoj meri. Tu bi trebalo nešto izmeniti u zakonskim odredbama. Kao sudija, ja moram da vidim mogućeg učinioca i žrtvu. To je, prema mom mišljenju, suština prilikom donošenja odluke. Naime, osnova za odluku je procena rizika - navela je sudija Simonović.

VIDEO: Društvo opravdava nasilnike, dok sve više žena strada u porodičnom nasilju

(Telegraf.rs/Politika)