Umesto u kafiću, sa društvom sam završila u kockarnici: Prvi put sam sela za slot aparate i dobila 11 hiljada, ali onda sam se pokajala

- Jedini cilj je zaraditi novac, ali kada ona pored sebe imate fino osoblje, doterane, lepe i zgodne momke i devojke, hostese i obezbeđenje, onda to sve dobija na nekoj težini - kaže psiholog Milivojević

Nedelja veče prema mnogim statistikama ume da bude prilično depresivna, dan kada uveče retko gde odlazite i pripremate se za radnu nedelju. Upravo takav dan bio je onaj kada je na vrata mog stana došlo društvo i predložilo mi da "svratimo" do kockarnice. Popijemo piće, "bacimo koju ruku" i potom se raziđemo.

To je zvučalo kao dobra ideja, jer mi se u kafić nije išlo, ali ni u klub, pritom nisam imala u planu da se dugo zadržim, jer ujutru idem na posao.

Preporučujemo

Nikada pre ove večeri nisam igrala na popularnim slot aparatima, pa je umesto ruleta to bio moj izbor. Nisam imala pojma koja su pravila, ni šta treba da radim, ali sam odlučila da ću za ovu zabavu izdvojiti jednu "crvenu".

Ušli smo u prostoriju u kojoj je bilo preko 50 različitih aparata, a još u autu na putu ka kockarnici smo kovali velike planove o milionskom dobitku i to je bila dobra alternativa klasičnom izlasku. Kada smo stigli i obavili sve generalije po ulasku, trebalo je da odaberemo ko će za koji aparat da sedne.

Drug i ja smo odabrali slot jedan pored drugog, a selekcija je prošla čak i mesto sedenja, nekako mi je taličnija desna strana. Oko nas je bilo ljudi, mahom starijih i stranaca. Ostatak ekipe je odmah otišao na rulet. Kako sam isti igrala mnogo puta, htela sam da se oprobam na novoj mašini.

Sela sam za aparat, ubacila novac i počela je runda. Čak nisam ni znala koje sam apoene odabrala, kakve se to cifre kotrljaju niz ekran, a nije imao ko ni da mi objasni, jer smo se svi raštrkali po različitim mašinama. Došli smo zajedno, ali smo ipak svi završili odvojeno. Ovo nije baš bilo preterano društveno veče, ali avaj. Tu smo da okušamo sreću.

U prvih pet minuta igre dobijala sam malo novca, tek toliko da je pokrivao kredite koje sam prethodno ulagala. Nizali su se neki žetončići na ekranu, a moja cifra je sa 1000 dinara, poprilično brzo menjala sve cifre. Svakim pritiskom tastera bilo mi je neverovatno da me toliko hoće. Do te mere sam se zaigrala, da nisam primetila da je drug izgubio svoj ulog i promenio poziciju.

Promrmljao je gde ide, ali nisam čula. Samo sam gledala novac koji mi se gomilao pred očima. U jednom trenutku moja "crvena" je, uz pomoć kojekakvih bonusa, dogurala do 11.000 dinara. Nisam imala predstavu ni gde su mi drugari, ni da li su oni dobili nešto. Pogledala sam na sat i shvatila da sam za jednom mašinom provela više od 40 minuta. Brzo sam podigla novac, ali je proradio onaj crv koji uvek prevlada u kocki - vratila sam se na slot, kako bih pokušala još da osvojim.

DA LI POSTOJI POČETNIČKA SREĆA?

Ushićeno sam sela za onaj isti aparat, a onda promenila poziciju, čisto zbog malera. U tom momentu, prišao mi je drug sa časom visikija u ruci, uz reči da je "izgubio sve", te da neće više da troši. Međutim, ja sam od uzbuđenja zaboravila da mogu da uzmem neko piće, dok su se oni koji su došli sa mnom okrepili između dve "ruke" na ruletu.

Dok je posmatrao novac koji sam dobila, bio je zapanjen činjenicom da sam prvi put sela za aparat i uzela toliko. Možda su drugi koji su bili oko nas uzeli daleko više novca, ali ovo je za mene bila sreća. Početnička sreća ili samoobmana?

Luda početnička sreća, to je ono što psiholozi definišu kao izmišljeni pojam, a oni koji vole kockarske igre u njoj traže glavnog "krivca" za svoju slabost.

Nastavila sam da igram, ali je aparat počeo da mi uzima novac i ubrzo sam ostala bez sve onog što sam prethodno osvojila. Uzbuđenost i euforija su potpuno nestali, a ja sam se osećala poraženo. Da, aparat me je porazio i shvatila sam gde se nalazim - u kockarnici, mestu koje i opstaje od ljudskih slabosti.

KOCKARNICE I KLADIONICE KAO DISKOTEKE

Te večeri bilo je u planu da se družimo i zabavljamo zajedno, ali je onda vrlo brzo postalo jasno da se veče pretvorilo u individualnu aktivnost istog cilja - da uzmemo novac.

- Mladi masovno odlaze u kladionice i kockarnice, jer tamo misle da će jednim udarce ubiti dve muve: zaradiće novac i provesti se, popiti neko piće za džabe. Kako je velika konkurencija među objektima tog tipa, oni se prosto takmiče ko će stvoriti bolje uslove i atmosferu klijentima i zadržati ih tu što duže - objašnjava za "Telegraf" psiholog Zoran Milivojević.

Na moje pitanje da li postoji isključiv razlog zbog kog se ljudi opredeljuju za odlazak u kockarnicu, on odgovara koncizno da je novac gotovo uvek nužan faktor.

- Jedini cilj je zaraditi novac, ali kada ona pored sebe imate fino osoblje, doterane, lepe i zgodne momke i devojke, hotsese i obezbeđenje, onda to sve dobija na nekoj težini. Vi ste tada na "fensi" mestu, pa vas služe i vi stvarate privid nekog statusa, visokog društva i luksuza, a zapravo ste samo tu da biste izgubili novac - kaže Milivojević.

(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)