Sutra je Đurđevdan, omiljena srpska slava: Ovu stvar morate večeras da uradite

Običaja je mnogo, ali postoji samo jedan ispravan način da ovaj praznik proslavite

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Đurđevdan, koji iako nije najveća, jeste omiljena srpska slava. Kako su početkom maja mnogi nehrišćanski narodi obeležavali svoje praznike, dan kada tražimo od Svetog velikomučenika Georgija da moli Boga za nas, prožet je brojnim običajima koji nisu hrišćanski, ali jesu deo naše tradicije i narodu su dragi.

Većina običaja odnosi se na zdravlje, plodnost i sklapanje brakova.

Preporučujemo

Uoči Đurđevdana pletu se venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike, i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Venci iznad vrata ostaju tokom čitave godine, tačnije do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se zaigra kolo po mesečini.

U nekim krajevima Srbije bi u noći uoči Đurđevdana sa ograde kuće u kojoj ima devojka za udaju nestajala kapija. Njen mladić bi po mraku sa prijateljima skinuo kapiju sa ograde i odneo je, da najavi njenoj porodici da će im ćerka uskoro biti isprošena. Devojke su, sa druge strane, bajanjem i cvećem pokušavale da privuku poglede i srce svoje simpatije.

U drugim delovima zemlje odlazi se na đurđevdanski uranak. Za ovu priliku posebno se priprema jelo i piće. Veselje često traje i do podne. Mladi se na urancima opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe,  zdravcem da budu zdravi, koprivom da "opeku" bolest i selenom da bi im duša mirisala. Ovaj običaj je nakon Drugog svetskog rata prebačen za Prvi maj, kako bi se verski praznik bacio u drugi plan.

Kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantovalo je zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.

KUKUREK, VENCI I ČUVARKUĆA

Od paganskih predaka ostalo nam je verovanje u magična svojstvar kukureka. Ranije se on u petak pred Đurđevdan brao, pleli su se od njega venci, pa se stavljali ovcama oko vrata. Neko danas primenjuje moderniju verziju toga, pa studenti presuju svet kukureka u svoje knjige, a zaposleni ga stavljaju ispod tastature, u kola ili šta god da porodici donosi materijalnu korist.

Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje  i čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa. To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana"... Svaki prema svojim potrebama i željama.

Na Đurđevdan ne valja spavati, jer se veruje da će to doneti glavobolju, a ako je neko ipak utonuo u san, onda na Markovdan treba da spava na istom mestu.

KAKO NAJPRAVILNIJE PROSLAVITI ĐURĐEVDAN

Naravno, sve ovo su narodna verovanja, koja nemaju prave veze sa verom sveca kog pravoslavni hrišćani 6. maja po novom kalendaru slave.

Upravo je tu veru sveti Georgije branio u vreme rimskog cara Dioklecijana, početkom četvrtog veka naše ere, kada su hrišćani proganjani i mučeni. I sam visokorangirani rimski oficir, sveti Georgije je naročito hrabro posvedočio svoju veru, uprkos tome što je samom caru bilo naročito stalo da ga sačuva u svom okruženju.

Kao takav, postao je uzor hrabrosti u teškim vremenima mnogim hrišćanima, pa se raširenost njegovog kulta u našem narodu može objasniti baš tom istrajnošću, s obzirom da su i naši preci često proganjani zbog svoje vere.

Uz mnoštvo običaja, uvek se postavlja pitanje kako najispravnije proslaviti ovaj praznik. Odgovor je samo jedan - dolaskom na liturgiju i iskrenum ispunjavanjem hrišćanskih vrednosti - Ljubavi, Vere i Nade. Sve ostalo prada u drugi plan, jer po hrišćansko predanju Bog od vernika ne traži običaj, već jaku veru i čisto srce.

(Telegraf.rs)