Sestra se odrekla nasledstva u Bogatiću u korist brata, pa na sudu tražila deo placa: Njegova deca tetki nikad neće oprostiti ovaj potez

U Mačvi se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva, najčešće zemlje i ostavlja je bratu koji ostaje na ognjištu

U ne tako dalekoj prošlosti žene su, po zakonu i strogim patrijarhalnim porodičnim odnosima, bile isključene iz nasleđivanja imovine. Društvene okolnosti su se promenile, one danas mogu da odlučuju ko će da nasledi zemlju ili kuću, ali tradicionalni stereotipi su toliko duboko ukorenjeni da se svaka druga žena na ostavinskoj raspravi odriče svog dela nasledstva na koje ima pravo. Posledica toga je da u selima one u mnogo manjem broju poseduju imovinu, pa se prema zvaničnim podacima svako četvrto poljoprivredno gazdinstvo "vodi" na ženu.

Dok mnogi upiru prstom na tradicionalno ponašanje kao narušavanje rodnih uloga i kršenje ravnopravnosti, pa još i drastičnije, kvalifikujući ovu pojavu kao zatucanost, pravnik iz Bogatića, advokat Radosav Šobić u takvim slučajevima prepoznaje prepoznaje prednosti, a ne diskriminaciju.

Preporučujemo

On podseća da su žene pre rata imale pravo samo da koriste zajedničku imovinu, ali ne i da budu njeni vlasnici i da je otuđuju. One nisu zbog toga protestvovale, već su se povinovale takvom rešenju zato što je bilo društveno opravdano. Tako je, naime, sprečeno cepkanje imovine, a posebno usitnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

- Iz tog perioda je poznat takozvani "udovički užitak". Bili su učestali ratovi od početka do sredine prošlog veka, u kojima su muškarci kao glave kuće ginuli, ali je zahvaljujući takvom rešenju opstalo patrijarhalno društvo, ali i sprečeno rasparčavanje imovine. Da nije bilo tako udovica bi, kada se preuda, imala pravo da nasledi deo imovine iz prethodnog braka, pa tako i njena deca iz novog braka - kaže Šobić.

Dodaje da nasledno pravo treba da bude u skladu sa mentalitetom i običajima društva i navodi primer Slovenije, gde je još u vreme "Velike Jugoslavije" zakonom bilo propisano da dete koje ostaje na imanju nasleđuje celokupnu imovinu, a ostaloj deci se isplaćivao njihov nasledni deo.

Uz opasku da "sve što je po zakonu ne mora da bude pravedno", Šobić kategorički tvrdi da tradiciju i običaje, koji su u Mačvi prisutni i danas treba posmatrati kao praktične i društveno korisne, a ne kao diskriminaciju.

- Posle očeve smrti svoj deo sam ostavila bratu. On je ostao na imanju, a ja sam završila fakultet, zaposlila se i udala. Roditelji su plaćali moje školovanje, a kada sam se udala pomogli su mi da kupim stan i zbog toga je sasvim normalno što nisam uzela svoj deo zemlje od očevine. Brat je nastavio da obrađuje, a šta bih ja sa njom radila, osim što bih je na kraju prodala - kaže jedna žena iz sela nadomak Bogatića.

U Mačvi se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva, najčešće zemlje i ostavlja je bratu koji ostaje na ognjištu.

- To je prividno odricanje, jer ona na sudu ne mora da kaže šta je sve već dobila oca. Svaki roditelj se trudi da zbrine svoju decu, bez obzira da li je reč o sinu ili ćerki. U prošlosti je, na primer, u Mačvi otac spremao ćerki za udaju dukate i bogatu spremu, odnosno nameštaj, posuđe, ćilime i druge stvari za početak života u novoj porodici. U novije vreme dete koje odlazi iz kuće se najčešće obezbedi novčano ili nekom nekretninom - navodi advokat.

Pored tradicije, vaspitanja i kulturnog miljea, uvek je prisutan materijalni faktor. Kada su "normalni" porodični odnosi sestra nikada neće uzeti svoj deo imovine. U ostavinskim raspravama pred sudom, međutim, dešavale su se i neprijatne situacije, najčešće kao posledica narušenih familijarnih odnosa. Nekada su to nesuglasice između brata i sestre, a često i svekrve znaju da zakuvaju. Događalo se da sestra, pozivajući se na zakon i svoja prava, sa bratom želi da podeli i kućni plac, navodeći kao razlog kako i ona ima svoju decu i nasledstvom žele da ih materijalno obezbedi.

Prođu decenije dok ne stasaju nove generacije u familiji koje mogu da oproste "što je tetka otela svoj deo zemlje".

(D. Grujić)