Uslovni otpust ne postoji za teška ubistva dece i trudnica, kao i za silovanje deteta: Izmene Krivičnog zakonika u maju, uvodi se doživotni zatvor

Za teška krivična dela poput ubistva, silovanja, obljube nad trudnicom ili detetom, koja za ishod imaju smrt, umesto dosadašnjih 30 do 40 godina zatvora, biće uvedena smrtna kazna

Izmene Krivičnog zakonika kojima se, između ostalog, uvodi i kazna doživotnog zatvora, trebalo bi da budu usvojene u maju, izjavila je danas ministarka pravde Nela Kuburović.

Doživotni zatvor će, ako izmene budu usvojene, biti nova vrsta sankcije koja će zameniti postojeću najtežu kaznu zatvora od 30 do 40 godina i moći će da bude izrečena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, trudnicom i obljubu nad detetom, ako za posledicu imaju smrt.

Preporučujemo

Ministarka Kuburović je za TV Pink podsetila da je smrtna kazna zabranjena u članicama Saveta Evrope i da je do sada najteža kazna u Srbiji bila kazna zatvora od 30 do 40 godina, koja se sada izmenama Krivičnog zakonika ukida.

- To nisu tako česta krivična dela, nemamo tako veliki broj lica koja su osuđena na najteže kazne - rekla je Kuburovićeva.

Ona je istakla da doživotni zatvor postoji u gotovo svim zemljama Evropske unije i Saveta Evrope, ali da je drugačije regulisano pitanje uslovnog otpusta, koje je i u Srbiji izazvalo polemiku.

Kuburovićeva je objasnila da mogućnost uslovnog otpusta postoji i u zakonskom rešenju u Srbiji, odnosno da nakon 27 godina od izdržane kazne sud može da preispita da li lice može da izađe na slobodu, nakon čega će provera trajati još deset godina.

Uslovni otpust ne postoji za teško ubistvo dece, trudnice, silovanje deteta i silovanje koje je završilo smrću, čime se izašlo u susret Fondaciji "Tijana Jurić", rekla je ministarka.

- Pravilo je da uslovni otpus postoji, s tim što postoji i izuzetak za pojedina krivična dela koja najviše i pogađaju javnost. Mi nismo zemlja koja je izmislila ova pravila - rekla je Kuburovićeva.

Ona navodi da je suština izmena da postoji pravna izvesnost da će neko biti adekvatno kažnjen ako počini krivično delo.

Komentarišući kritike da nije bilo javne rasprave, rekla je da je o uvođenju doživotnog zatvora počelo da se govori još 2015. godine, kada je objavljen prvi nacrt, a da je rasprave o tom pitanju održavala i Fondacija "Tijana Jurić".

- Možda nije bilo rasprave u poslednjih mesec dana, ali traje od 2015. godine, kada je reč o doživotnom zatvoru - rekla je Kuburovićeva i dodala da do sada stručna javnost nije želela jasno da se izrazi da li je za ili protiv doživotnog zatvora.

Ona je istakla da 158.000 potpisa koje je prikupila Fondacija "Tijana Jurić" govori da postoji podrška građana, naročito imajući u vidu šta je prouzrokovalo da to te incijative dođe.

Inače, kazna doživotnog zatvora može biti izrečena i za ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Govoreći o Zakonu o poreklu imovine, Kuburović je rekla da veruje da će se i on uskoro naći u skupštinskoj proceduri.

- Oni koji se plaše, imaju razloga da se plaše - rekla je ministarka.

Dodala je da radna grupa treba da usaglasi pojedine odredbe predloženog zakona za koje se pokazalo da nisu jasne, pregleda sve kritike na nacrt zakona, ali da će ostati koncept zakona koji je ranije predviđen.

(Telegraf.rs/Tanjug)