Voz ju je udario, odbacio 12 metara, pa ceo prešao preko nje: Živadinka je ustala malo ugruvana, ali živa i zdrava!

Prvo što je pitala preneraženog mašinovođu jeste da li joj je kaput pocepan

Nema smrti bez suđenog dana, narodna je izreka koja itekako važi za Živadinku Joković (68) iz sela Mršinci kod Čačka. Kada je imala svega 25 godina ovu ženu je udarila lokomotiva i bacila je u vazduh čitavih 12 metara dalje. Ona je pala između šina, a voz je prešao preko nje. Nekim čudom ostala je netaknuta.

Iako je od nesreće prošlo 43 godine, ova Čačanka je se i dalje žuvo seća kako je sudbina htela da je razdvoji od muža i tek rođenog sina... pa se predomislila.

Preporučujemo

- Bila sam devojka od 25 godina, tek sam dobila sina i išla sam svako jutro vozom na posao u Kraljevo. Prošetam od kuće nekoliko stotina metara do stanice u Mršincima, krenem prugom do perona, uđem u vagon i tako svaki dan. I tog sam jutra krenula i išla uz kolosek kojim u to doba obično ne idu vozovi. Međutim, mašinovođa je iz nekog razloga odlučio da skrene baš u kolosek duž kog sam ja išla. Niti je video on mene, niti ja njega. Kada je počeo da koči, već je bilo kasno, pa je naleteo pravo na mene i udario me. Trenutka udarca se ne sećam, znam samo da mi je pao mrak i da sam se onesvestila - kaže Živadinka za emisiju "Verovali ili ne" na TV Prva.

Kada se probudila, svašta su joj pričali.

- Rekli su da sam letela kroz vazduh 12 metara i da sam pala pravo na prugu, ali tako da mi nijedan deo tela nije bio na pinama. Voz je prešao preko mene, ali me nije ni zakačio. Kada je mašinovoša izašao, našao se u čudu, nije mogao da veruje da sam živa. Sa leve strane bila mi je tašna, sa desne torba sa ručkom, a ja posred pruge. Došla sam sebi, malo ugruvana, i prvo što sam pitala jeste da li mi je kaput pocepan - seća se ona.

Tada je, kaže, shvatila da je život čudo i da nema smrti bez sudnjeg dana.  Taj dan iz davne 1976. godine sada slavi kao svoj drugi rođendan, naročito jer se otada nikada više nije razbolela. Radila je čitavih 35 godina bez dana bolovanja, a osmu godinu u penziji gazi i dalje netaknutog zdravlja.

- Neverovatno je da se posle tog dana nikada nisam razbolela. Radila sam 35 godina bez dana bolovanj i prazan karton odnela iz Medicine rada. Čudili su se i lekari. I evo, već osam godina sam u penziji, hvala Bogu, živa i zdrava, ništa mi ne fali. Jedina posledica koju nosim od tog strašnog događaja je to što posle svega više nikada nisam putovala vozom - iskrena je Živadinka.

(Telegraf.rs/Prva.rs/ emisija "Verovali ili ne")