Teška ispovest vlasnika firme iz Vranja, kom su zapalili kamione: Isto se desilo u Zadru, bežao sam i od "Oluje", sada neću da se sklanjam

Ugričićima je u Zadru izgorelo sve, ali su sačuvali živu glavu. Prebegli su u Knin, a potom u Srbiju i nikada nisu odustajali od posla

Palili su nam imovinu u Zadru pre skoro tri decenije, a sada, evo, i u Vranju. Više nas boli ovo sada jer je usmereno lično protiv nas, dok su nam u Hrvatskoj to uradili jer smo Srbi.

Ovako u ispovesti za "Blic" priča Dalibor Ugrčić (44), vlasnik vranjskog Građevinskog preduzeća "5D", kome su zasad neidentifikovani napadači zapalili imovinu vrednu najmanje 600.000 evra i praktično uništili firmu u kojoj je bilo zaposleno 70 radnika. U noći između nedelje i ponedeljka, oko dva sata, u selu Prelevac kod Vranja maskirani napadači su upali na gradilište i, kao po filmskom scenariju, vezali čuvara, prislonili mu pištolj na glavu, a onda skoro čitav sat benzinom polivali kamione, građevinske mašine, kancelarije, magacine, asfaltnu bazu. Taj plamen u kome je izgorelo devet kamiona, tri građevinske mašine, asfaltna i betonska baza, to uništenje imovine podsetilo je Dalibora na rodni Zadar i 1990. godinu.

Preporučujemo

- Moj otac je još 1969. godine osnovao autoprevozničku firmu "5D", a 80-ih je posao proširio i na bagere, radne mašine. Kada je počelo ono ratno ludilo, nama su u Zadru zapalili kuću i nekoliko mašina, verovatno u vrednosti 400.000 maraka, možda i pola miliona. Uspeli smo da izvučemo živu glavu i četiri-pet mašina i izbegli smo u selo Ivoševci kod Knina - priseća se Dalibor, koji je posao nasledio od oca.

Radili su i dalje, a četiri godine nakon što su izbegli iz Zadra tri svoje mašine "zaposlili" su u Vranju, tačnije, dali su ih pod zakup jednoj firmi.

- Ponovo smo bili prinuđeni da bežimo u "Oluji" 1995. godine. I za mašinama smo krenuli u Vranje - kaže Dalibor.

Na jugu Srbije su se skućili, a dosta su im pomogle kolege iz Beograda i Divaca, koje su im dale mašine na odloženo plaćanje. Zaradu su ulagali u posao, u kupovinu mahom polovnih mašina. Od 2001. godine kao podizvođači radili su za "Kopinvest", "Hidrotehniku", na brani na Goču, u vojnom kompleksu "Cepotina".

- Do 2006. godine radili smo isključivo zemljane radove, a tada smo počeli sa proizvodnjom betona. Kupili smo dva miksera, a cena polovne mašine je 50.000 evra. Da bismo unapredili opremu za rad, uzimali smo i kredite, ali i mašine na lizing. Sve što smo zaradili uložili smo u firmu, ne samo u opremu već i da povećamo broj radnika. To je naš posao, naš život, jer mi ništa drugo ne znamo da radimo - napominje naš sagovornik.

Pre nekoliko godina uložili su i u asfaltnu bazu, a pomogao im je kolega iz Republike Srpske.

- Većina naših poslova je na teritoriji Pčinjskog okruga, možda i 90 odsto. Snabdevali smo betonom izvođače radova na tunelima i mostovima na koridoru 10, radili na izgradnji saobraćajnica u Vranju, Vladičinom Hanu, Surdulici. Sarađivali smo sa "Holcimom", "Alpinom", nekoliko španskih firmi koje su radile u Srbiji, "Filipom Morisom", BAT-om, s Vojno-građevinskom direkcijom, a učestvovali smo i u izgradnji Mosta na Adi. Svi naši poslovi su legalni, radnici prijavljeni. Nismo od države dobili ni dinara subvencije, a za sve ovo vreme, od kada firma postoji, nikada nismo bili u blokadi. Imamo 50-ak radnika, za vreme sezonskih radova i do 70. Možda nismo idealni, ali niko se nije žalio na nas - priča Dalibor Ugrčić.

Ni on ni njegovi najbliži, a svi, osim sitne dece, rade u "5D", nisu slutili međutim kakve će im probleme doneti posao koji su ugovorili sa firmama "Milenijum" i "Tašjapi", koje počinju gradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti u Vranju. Firma porodice Ugrčić, prema ugovoru, treba da ih snabde sa 3.000 kubika betona.

- Nisam imao direktnih pretnji zbog najave tog posla. Međutim, desetak dana pre potpisivanja ugovora za posao vredan 200.000 evra poznanik me je zvao i indirektno me upozorio da ne spuštamo cenu. Mi smo posao dobili jer se ja ne sklanjam nekim klincima koji su pre mesec dana od ko zna kojih para kupili mašine i preduzeće - kategoričan je vlasnik "5D".

Međutim, dan posle potpisivanja ugovora, trojica nepoznatih, naoružanih napadača upala su u firmu porodice Ugrčić i uništili njihovu opremu.

- To je deo kontinuiranog zastrašivanja preduzetnika posle tendera na jugu Srbije da bi odustali od posla. Vidim da su policija i vatrogasci maksimalno angažovani. Prvi dan više od 20 sati bili su na terenu da bi prikupili dokaze. I to policajci iz Beograda, Niša, Vranja. Imaju želju da ovo rasvetle jer je to ispit i za državu da pokaže da se bori protiv kriminala - konstatuje Dalibor. Uprkos svemu što su on, njegova porodica i radnici preživeli poslednjih dana, Dalibor ne odustaje.

- Boli me to što neki kažu da smo sami zapalili mašine, navodno da bismo naplatili osiguranje. A osigurano nam je tek 30 odsto imovine. S druge strane, raduje me što ima mnogo dobrih ljudi, kolega iz cele Srbije, koji su nas odmah zvali i ponudili pomoć. Zamolili smo samo da nas za posao na gradilištu u Vranju sačekaju pet-šest dana, dok se malo ne sredimo. U drugoj bazi nastavljamo proizvodnju betona, unajmićemo kamione. Radiće i 24 sata dnevno, ali ćemo sve započete i ugovorene poslove završiti na vreme. Iznikli smo mi iz bukovice krša, ne plašimo se tako lako i dočekamo se na noge - kaže Dalibor na kraju ispovesti.

Dalibor Ugrčić kaže da su za ovu godinu planirali da započnu proizvodnju betonskih ploča za popločavanje dvorišta, parkova. Zbog štete koju su im naneli još neidentifikovani piromani od toga verovatno neće biti ništa ove godine, ali od te namere neće odustati.

POŽARI I U DRUGIM FIRMAMA

Ugrčićeva firma nije jedina na jugu Srbije koja se našla na meti piromana. U preduzeću "Saba-Belča" iz Preševa prethodnih nekoliko godina četiri puta su izbijali požari, a interesantno je da su u jednoj od paljevina napadači takođe koristili fantomke. Ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je da je "utvrđeno da su se jednom zapalile instalacije, a da se istražuju uzroci ostalih požara" u tom preševskom preduzeću, koje zapošljava više od 150 radnika - Albanaca, Srba, Roma.

Možda najpoznatije "stradanje" mašina bilo je u decembru 2002. godine, u asfaltnoj bazi preduzeća "Difens" u Zemun polju. U firmi Ljubiše Buhe Čumeta sedmorica napadača naoružana automatskim puškama prvo su maltretirala obezbeđenje, a zatim su postavili eksplozivne naprave na mašinama. U vatrenoj stihiji su izgorele dve cisterne sa gasom, 14 mašina i nekoliko vozila, zgrade. Uništena je i najsavremenija mašina "remikser 4500" za preradu i postavljanje asfalta, čija je vrednost bila 1,5 miliona evra. Iza nesvakidašnjeg napada bio je zemunski klan, kome je cilj bio da uništi imovinu i zada ozbiljan finansijski udarac Čumetu koji se u to vreme već sa vlastima dogovarao da otkrije sve mračne tajne nekadašnjih "saboraca".

- Nisam ja Čume. Firmu imamo pola veka, ide sa generacije na generaciju, i to je jedini posao koji znamo da radimo. Nismo mi oni što za mesec dana kupe najsavremenije mašine, firmu i reše da preuzmu sve poslove. Iza nas je mukotrpan rad - konstatuje Ugrčić.

(Telegraf.rs/Blic)